Podele oko Sarajevskog atentata

Kako se primiče stota godišnjica sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata, tako se i balkanske nacionalističke strasti sve se više razbuktavaju. U neiscrpnoj raspravi o događajima koji su prethodili jednom od najmračnijih poglavlja u istoriji čovečanstva, Srbin iz sela Obljaj kod Bosanskog Grahova, Gavrilo Princip, ima poseban značaj. Kao pripadnik revolucionarne organizacije „Mlada Bosna“, on je 28. juna 1914. godine u Sarajevu ubio austrijskog prestolonasljednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju.

Stotinu godina posle, raspravama o atentatu i Gavrilu Principu, balkanski nacionalistički lideri nastoje da uberu dodatne političke poene, posebno u Bosni i Hercegovini, kako bi u izbornoj 2014. godini ojačali svoje klimave pozicije. U igri su i najave o podizanju spomenika, Gavrilu Principu u Beogradu i Istočnom Sarajevu, a Francu Ferdinandu u Sarajevu, pri čemu se istorijske činjenice selektivno iznose i proizvoljno tumače.

Vladajuće strukture u BiH nesposobne su da menjaju sumornu sadašnjost i budućnost svojih podanika, pa se zato utrkuju u menjanju zajedničke prošlosti, a priča o atentatu je jedan u nizu pokušaja manipulacije istorijom kojim se legitimišu nacionalističke oligarhije, ističe sarajevski novinar Senad Pećanin.

„Oni koji slave otomanske okupatore BiH, u Gavrilu Principu vide i direktnog pretka Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Drugi, koji ukazuju na tragični idealizam Principovog žrtvovanja, ignorišu činjenice o rukopisu 'Crne ruke' kao instrumentu velikosrpskog hegemonizma. U sukobu prvih i drugih, Gavrilo Princip je ponovo žrtva, a sa njim i mogućnost trezvenog sagledavanja istorijskih činjenica“, kaže Pećanin za Dojče vele.

„Ujedinjenje ili smrt“

Da li je Gavrilo Princip bio heroj, terorista ili žrtva indoktrinacije? Da li se, pod maskom jugoslovenstva „Mlada Bosna“, čiji je Princip bio član, zalagala za srpske velikodržavne interese? U kojoj je meri organizacija iz Srbije „Crna ruka“, poznata i pod nazivom „Ujedinjenje ili smrt“, uticala na „Mladu Bosnu“? Istoričari o tome danas iznose različite ocene.

Navodno nema čvrstih dokaza da je „Crna ruka“ bila direktno vezana za vladu Srbije, no izvesno je da su tu organizaciju vodili ljudi iz struktura vlasti te zemlje. Njen šef bio je uticajni obaveštajac Dragutin Dimitrijević Apis, od kojeg su atentatori i dobili oružje. Profesor filozofskog fakulteta u Sarajevu Edin Radušić smatra da je „Crna ruka“ srpska nacionalistička, a prema elementima nasilja koje je ispoljavala, i teroristička organizacija. „'Crna ruka' je imala i neke jugoslovenske pretenzije, ali je to jugoslovenstvo uglavnom podrazumevalo dominaciju srpstva“, tvrdi Radušić.

Bosnanskohercegovački istoričar Tomislav Išek kaže da danas ima mnogo različitih tumačenja o tome da li je Princip bio heroj ili terorista te da li je atentat bio povod ili uzrok rata. „Gavrilo Princip je bio član 'Mlade Bosne' oko koje se takođe danas stvara jedna velika zbrka. Ta je organizacija bila protiv Habsburške monarhije. Gavrilo Princip je ubio Franca Ferdinanda, ali i njegovu trudnu suprugu Sofiju Hehenberg što je proizvelo utisak da je reč o terorističkom činu. To i jeste bio teroristički čin, ali treba znati njegovu pozadinu. Austrougarska se pripremala za jedan rasplet događaja koji bi usledio i bez atentata“, kaže Išek za Dojče vele.

Tomislav Išek: „Srpska vlada je bila apsolutno protiv rata“

Profesor Išek ističe da se uoči stote godišnjice atentata i Prvog svetskog rata, ponovo postavlja pitanje odgovornosti za te događaje. „U određenim krugovima javljaju se potpuno neutemeljeni napori da se na nekoga svali istorijska odgovornost ili da bi se ona sa nekoga skinula. Danas se pronalaze i kao nekakvi dokazi pominju tzv. eksluzivni dokumenti, među kojima je i pismo austrijskog guvernera Oskara Poćoreka, koji su i pre rata više puta objavljeni, te s tog aspekta ne predstavljaju nikakvu novost. Ako uzmemo u obzir istorijske činjenice, onda je jasno da nema dileme oko odgovornosti za Prvi svetski rat. Samo se tražila iskra koja bi zapalila svet. Srpska vlada sa Nikolom Pašićem načelu, bila je apsolutno protiv rata“, tvrdi Išek.

No, ima i onih koji misle drugačije. Australijsko-britanski istoričar Kristofer Klark veruje da je Srbija odgovorna za Prvi svetski rat, a njegova knjiga „Mesečari“ izazvala je buru negodovanja u Beogradu. Direktor sarajevskog Instituta za istoriju Husnija Kamberović najavio je da će stota godišnjica atentata i Prvog svetskog rata u Sarajevu od 19.6. do 21.6.2014. godine biti obeležena i velikom naučnom konferencijom na kojoj će oko 150 istoričara iz velikog broja zemalja raspravljati o uzrocima i posledicama Prvog svetskog rata. „Želimo da vidimo šta se može potvrditi, a šta eventualno promeniti u interpretaciji početka, trajanja i posledica Prvog svetskog rata“, objasnio je Kamberović.

Različita gledišta u BiH

Percepcije tih događaja i danas su različite, posebno u Bosni i Hercegovini. Budući da je reč o Balkanu, o Gavrilu Principu nema pravog istorijskog odgovora, kaže za Dojče vele osnivač i urednik mostarskog portala www.neznase.ba Emil Karamatić. „Uglavnom se sve svodi na epsko posmatranje uz prizvuk gusala s ciljem raspirivanja nacionalističkih strasti i, budući da je izborna godina, u svrhu najprizemnijeg oblika stranačkog divljanja. S druge strane, priča oko spomenika Francu Ferdinandu samo je sirovi odgovor na sirovu priču oko Gavrila Principa“, kaže Karamatić.

Glavni i odgovorni urednik portala www.6yka.com Aleksandar Trifunović podseća da je jedino političko gorivo koje pokreće život u BiH podgrevanje strasti, pri čemu se koristi svaka ličnost ili događaj. Tako je i sa Principom. „Međutim, prekrajanje istorije u beskonačnost predstavlja dokaz potpune nezrelosti jednog društva. U istoriji koju sam ja učio u zemlji kojoj sam odrastao, a to je bila Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Gavrilo Princip se smatrao herojem i hrabrim, mladim nosiocem ideje Jugoslovenstva i borbe protiv okupatora. Ja mislim da je takav istorijski odnos prema njemu potpuno opravdan i logičan“, kaže Trifunović za Dojče vele.

U Srbiji nema posebnih dilema oko lika i dela Gavrila Principa. Osnivač i urednik beogradskog portala http://kolumnista.com/ Aleksandar Bečić kaže da bi u toj zemlji bilo „jeres“ razmišljati o tome da li je Gavrilo Princip bio terorista, jer ga najšira javnost doživljava kao heroja. „Posle 100 godina, atentat se u Beogradu tumači kao neminovnost koja nije skrivila Prvi svetski rat, već samo ubrzala njegovo izbijanje. Istoričari su, takođe, jednoglasni da je Princip osoba koja je izvršila atentat i niko ga ne doživljava kao teroristu, a tek malo ko kao žrtvu. Srpski mediji listom predstavljaju Gavrila Principa kao 'lučonošu slobodarske misli'“, kaže Bečić za Dojče vele.

I danas su, kao i 1914. godine, prisutne mnoge nedoumice, kako o Gavrilu Principu, tako i Austrougarskoj okupaciji (aneksiji) BiH. Iznoseći zanimljive podatke o raspoloženju građana prema Austrougarskoj, Vladimir Dedijer u svojoj knjizi „Sarajevo 1914“ navodi da se jedan od atentatora, bosanski Srbin Nedeljko Čabrinović, posvađao sa svojim ocem koji je uoči dolaska prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevo na kući istakao austrougarsku zastavu.

Percepcije građana

Mišljenja građana Bosne i Hercegovine i danas su podeljena. Jedan stanovnik Mostara tvrdi za Dojče vele da je Gavrilo Princip „svesno ili ne, radio za interese Srbije, a ne za jugoslovenske interese“. „Naoružala ga je 'Crna ruka', instrukcije je dobijao od obaveštajaca iz Srbije i na kraju je, pucajući u trudnu ženu, počinio i teroristički čin. Nisam siguran da su baš svi u BiH, posebno Hrvati, tada bili za neku ideju jugoslovenstva“, kaže Mostarac.

Samo stotinak kilometara dalje, jedan stanovnik Trebinja kaže: „Atentat pripadnika 'Mlade Bosne' na Ferdinanda bio je inicijalna kapsla svemu onom što se dogodilo početkom dvadesetog stoleća u Evropi. Princip je pre svega bio revolucionar, kao i drugi pripadnici Mlade Bosne, i želeo je slobodu za svoju zemlju“, kaže Trebinjac.

Građanka iz Banjaluke smatra da se ljudi i njihova dela moraju posmatrati u kontekstu vremena i događaja u kome su živeli i delovali. Ona podseća da su Austrougarsku zvali i „tamnicom naroda“ zbog čega je bilo logično što je i u BiH, u vreme ideje jugoslovenstva, bilo ljudi koji su se protivili aneksiji BiH. „U tom smislu, Princip za mene nije ni heroj ni terorista, već jednostavno mladi čovek koji je zajedno sa svojim prijateljima imao neku ideju za koju je verovao da je dobra, plemenita i uzvišena. Rat je bio neminovan u vreme kada se atentat dogodio, ali je atentat bio gotovo savršen povod. Što se spomenika tiče, mislim da bi trebalo obeležiti taj događaj na isti način na koji je već bio obeležen, vratiti iz Muzeja njegove stope i spomen ploču na mesto gde se događaj i desio. Sve drugo je politizacija“, kaže Banjalučanka.

Jedan Sarajlija kaže da je Gavrilo Princip bio romantičar, poput većine mladića njegovog uzrasta. „Pod jakim uticajem nacionalističke propagande iz Beograda većina članova 'Mlade Bosne' učinila bi što i on, ali bi to isto učinili i pripadnici trenutno postojećih nacionalističkih grupa u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Što se spomenika tiče, treba ih podići u Sarajevu, na mestu na kojem se atentat odigrao. Ja sam za spomenik i Principu i princu Ferdinandu, odnosno događaju po kojem je Sarajevo prvi put postalo globalno poznato“, kaže Sarajlija.

„Za mene je Gavrilo Princip bio jedan nedovoljno obrazovani mladić, zadojen idejama nacionalizma koje su ga na kraju i naterale da uradi takvu, po meni katastrofalnu stvar. Inicijativa za podizanje spomenika Gavrilu Principu je klasična nacionalistička propaganda, poput inicijative za postavljanje krsta na Zlatištu iznad Sarajeva“, ističe drugi stanovnik Sarajeva koga smo anketirali.

S obzirom na različita gledišta građana, ali i tumačenja istoričara, čini se da priča o Gavrilu Principu i Sarajevskom atentatu na ovim područjima nikada neće biti ispričana do kraja, te da su glavne linije podela oko njegove uloge danas izraženije nego pre stotinu godina.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković