Podeljena sećanja na nacističke zločine u Grčkoj

U celoj Grčkoj nalaze se tragovi nemačke okupacije (1941-1944). Prema procenama život je izgubilo pola miliona ljudi. Velika jevrejska zajednica u Solunu, koji su dugo zvali „Jerusalim Balkana“ skoro potpuno je uništena. Trag razaranja, koji je ostavio Hitlerov Vermaht, vodio je do građanskog rata (1946-1949) koji ideološki deli zemlju sve do danas.

-pročitajte još: Grčka i Nemačka: zajedničko suočavanje s prošlošću

U Nemačkoj se malo zna o mukama Grčke za vreme Drugog svetskog rata. Još 2016. u Solunu je otvorena izložba „Podeljena sećanja 1940-1950“. Organizovali su je tamošnji Gete-Institut, Muzej moderne umetnosti (MoMUS), solunski Jevrejski muzej i Dokumentacioni centar o nacionalsocijalizmu iz Kelna.

Trebalo je da ta izložba bude otvorena 2021. i u Kelnu, ali je organizatorima pandemija pomrsila račune, pa je pripremljena virtuelna verzija. U poređenju s realnom izložbom, materijal je morao biti redukovan. Uprkos tome, internet-verzija predstavlja gustu mrežu svakodnevnih predmeta, istorijskih dokumenata, tekstova, biografija, umetničkih dela koji su za tu priliku digitalizovani.

Virtuelni posetioci mogu da se kreću kroz dvadeset i jednu izložbenu odaju – od grčko-italijanskog rata 1940-1941, otpora nemačkom okupatoru i oslobođenja, istorije grčkih Jevreja, sve do grčkog građanskog rata. Pametno odabrano obilje informacija jasno pokazuje brutalnost nemačkih okupatora. Kaleidoskop uhvaćenih trenutaka najmračnijeg poglavlja u istoriji nemačko-grčkih odnosa posetiocima ne omogućava samo da posmatraju izložbu već i da steknu osećaj za to vreme

Novi putevi memorijalne kulture

Iz svoje kancelarije u Muzeju moderne umetnosti u solunskoj luci istoričarka umetnosti Tuli Misirloglu gleda na Trg slobode. Na njega su nemački okupatori jula 1942. silom doveli 9000 jevrejskih muškaraca. Mučili su ih i ponižavali. Kroz prozor se pomalo vidi i spomenik posvećen Holokaustu, koji podseća na uništenje jevrejske zajednice u gradu. Čak 96 odsto od 50 000 solunskih Jevreja nacisti su ubili u logorima smrti.

Misirloglu je na čelu odeljenja „Eksperimentalna umetnost“. Zajedno s kolegom Danijem Zaharopulosom osmislila je izložbu. Kod tako teške teme, to nije bio lak poduhvat. Mnogi njeni sunarodnici su ljuti zbog nedostatka zainteresovanosti posleratne Nemačke za Grčku. Ali i Grčka ima poteškoća sa suočavanjem sa sopstvenom prošlošću. Sopstveni nacionalizam ne ostavlja mnogo mesta za jevrejske žrtve nemačke okupacije.

Očima umetnika

Misiroglu smatra da podnaslov izložbe govori o potisnutim tenzijama: „Između istorije i iskustva“. Pritom se radi o iskustvu u smislu ličnog i estetskog približavanja temi na osnovu umetnosti i sudbine umetnika za vreme okupacije i građanskog rata. „Reči tih ljudi dugo su bile obavijene ćutnjom“, objašnjava Misirloglu. Ideološka borba u Grčkoj između levice i desnice, koja je vrhunac doživela u građanskom ratu, do danas određuje javni i politički diskurs. Glasovi koji se ne uklapaju u tu agendu, najčešće se ignorišu.

Misirloglu se nada da će naučno-estetski pristup temi pomoći da se probije vladajući ideološko-politički horizont kako bi se omogućilo konstruktivno suočavanje sa prošlošću. I zaista, izložba ne tematizuje kolektivnu tugu, već individualne sudbine. Ne radi se o statistikama, žrtvama i junacima, već o glasovima tadašnjih svedoka vremena, koji do sada nisu uzimani u obzir. Trebalo bi da njihovi pogledi na zbivanja prošire dosadašnja saznanja i da pojasne kolektivne traume na primeru pojedinaca.

Jevreji nisu u fokusu

Desetak minuta hoda od solunske luke nalazi se Jevrejski muzej. U njemu se ne radi o masovnom ubijanju solunskih Jevreja već o dvomilenijumskoj tradiciji jevrejske zajednice u gradu. Direktor muzeja Evangelos Hekimoglu je virtuelnoj izložbi stavio svoje eksponate na raspolaganje. Ali njemu naziv izložbe malo govori. „Za nas ne postoje podeljena sećanja. Naprosto, činjenica je da su 45.000 solunskih Jevreja ubijeni u Aušvicu“.

Hekimoglu ne može da se poistoveti sa izložbom: „Jevrejski muzej je dao doprinos samo jednim delom koji je samostalan. Sa ostatkom mi nemamo ništa“. Deluje razočarano zbog toga što istoriji grčkih Jevreja nije posvećeno više pažnje. On kaže da posle uništenja jevrejskog života u Solunu, u Grčkoj to decenijama nije bila tema, te da je tek odnedavno sećanje na njih isplivalo na površinu.

Nemačke rupe u znanju

Istoričarka Anemone Kristians-Bernze iz kelnskog Dokumentacionog centra posvećenog nacionalsocijalističkoj vladavini kaže da i 70 godina posle rata taj proces i izvan Grčke ni izdaleka nije završen: „Intenzivno sam se bavila istorijom Trećeg Rajha i progonom Jevreja. Ali dimenzije i strašni naziv Soluna kao „grada uništenja“ meni lično ranije nisu bili poznati“.

Zločini SS-a i Vermahta u Grčkoj u savremenoj Nemačkoj su sporedna tema i ne igraju u svesti Nemaca nikakvu ulogu: „Ova tema je doprla do nemačkog istraživanja nacističke prošlosti tek u prvoj deceniji ovog veka“, kaže Kristians-Bernze i dodaje da je izložba „Podeljena sećanja“ jedan od prvih pokušaja da se približi tom tematskom kompleksu.

Prema njoj je u izložbi novo to da je fokus na Solunu, kao i da se okupacija i grčki građanski rat predstavljaju na osnovu kombinacije umetnosti, biografija i istorijskih podataka. „Radi se o tome kako su savremenici doživeli te zločine, vreme nakon povlačenja Vermahta i građanski rat koji je usledio“, objašnjava Kristians-Bernze.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu