Podrška Damasku pa sve ostalo
2. oktobar 2015.Iran želi da učestvuje u međunarodnom rešenju problema u Siriji – to su predstavnici Teherana jasno stavili do znanja tokom zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku. Ali su jednako jasno rekli da njihova vizija rešenja nikako ne uključuje svrgavanje Bašara al Asada. Time Iran stoji na strani Rusije. „Mi smo jedinstveni u stavu da vlada u Damasku ne sme biti oslabljena“, rekao je u svom govoru predsednik Irana Hasan Rohani. Mi se pri tome odnosi na Iran i Rusiju.
Rohani (fotografija gore) je još rekao da će njegova država podržati komšijske zemlje Siriju i Jemen u borbi protiv terorista i „pripremi puta u demokratiju“. U govoru nije direktno pomenut Bašar al Asad. Dan ranije je Rohani međutim rekao da bi proterivanje Asada stvorilo „raj za teroriste“. „Može se razmišljati o reformi vlasti u Siriji, ali to ne sme biti prioritet u odnosu na borbu protiv terorizma“, prenosi Rojters reči predsednika Irana. A za CNN je rekao da „nema drugog rešenja, osim jačanja centralnih vlasti“.
Ukratko, Iran nema nameru da pregovara o svojoj bezrezervnoj podršci šiitsko-alavitskom režimu u Damasku. „Dobar odnos prema Asadovoj vladi pokazuje koliki je uticaj Irana u regionu. Sirija je istovremeno logistički važan most za podršku šiitskom Hezbolahu u Libanu“, kaže Kamran Matin, stručnjak za međunarodne odnose sa engleskog univerziteta Saseks. U razgovoru za DW kaže da Iran ima jaču startnu poziciju u pregovorima sa drugim regionalnim i svetskim silama jer Sirijom zvanično vlada veliki prijatelj Irana.
Misteriozni general
Demonstracija zajedništva Rusije i Irana u Njujorku nije nikakvo iznenađenje. Sredinom septembra je po drugi put u Moskvi boravio general Kasem Solejmani, komandant jedinica Kuds, elitne trupe iranske revolucionarne garde. Ta jedinica je zadužena za specijalne zadatke van granica zemlje. „Iran i Rusija su poslednjih godina redovno usklađivali politiku prema predsedniku Asadu“, kaže Mohsen Milani sa Centra za strateške i diplomatske studije Univerziteta Južna Florida. „Prema izveštajima medija, komandant Solejmani već godinama rukovodi iranskim operacijama u Siriji.“
U poslednje dve godine su iranski mediji objavljivali fotografije i izveštaje kojima je Solejmani predstavljen kao jedan od najvažnijih vođa šiitskih paravojski koje se u Iraku i Siriji bore protiv Islamske države. U američkim medijima se o generalu Solejmaniju ispredaju još veće priče, o tome da je navodno jedan od najmoćnijih ljudi na Bliskom istoku, da iz pozadine vuče konce sirijskog građanskog rata. Šta god od toga bilo tačno, tek činjenica je da je Moskva nakon druge Solejmanijeve posete momentalno pojačala vojno prisustvo u Siriji.
„Poslednjih meseci je sirijska vojska pretrpela brojne poraze“, kaže politikolog Kamran Matin. On smatra da redovna vojska ne uspeva da se suprotstavi džihadistima. „Ako se raspadne režim u Siriji, onda bi Islamska država bila jedina snaga koja bi mogla da ugrabi moć. Raspad sirijskog režima imao bi pogubne posledice po ceo region“, upozorava Matin.
Nisu vezani za Asada
Izgleda da su do sličnog zaključka došli i u Vašingtonu. „U trenutnoj situaciji ima smisla razgovarati sa predstavnicima iranskih vlasti o Siriji“, rekao je zamenik američkog šefa diplomatije Vendi Šerman. A njegov šef Džon Keri je nešto uvijenije rekao da zasedanje Generalne skupštine UN vidi kao „značajnu priliku za čitav niz zemalja da preuzmu važne uloge u rešenju jednog od najtežih problema Bliskog istoka“.
Teheran je već govorio o novom mirovnom planu za Siriju koji se priprema u dogovoru sa Moskvom, a predviđa „nacionalno pomirenje“, pregovore i demokratske izbore. Nije poznato kako plan konkretno izgleda. „Ne znam kako Iran misli da okonča krvavi rat u Siriji. Cilj svakako ostaje održanje pro-iranskog režima – sa ili bez Asada“, smatra američki politikolog Milani. Drugim rečima, Teheranu treba odani režim u Damasku, ali nije posebno vezan za ličnost Bašara al Asada. Stoga Milani smatra da, ukoliko Iran uspe da na drugi način osigura svoj interes, onda će biti spreman da pregovara i o Asadovoj sudbini.