Poglavlje 23: bolji život za Rome i u Srbiji?
16. septembar 2021.U procesu pridruživanja Evropskoj Uniji, Srbija treba da ispuni 35 poglavlja. Jedno od njih je i poglavlje 23 koje se odnosi i na manjine, posebno na Rome. Poglavlje 23 otvoreno je 18. jula 2016. i jedno je od prvih koje je otvoreno, ali još nije zatvoreno.
„To Poglavlje 23 tiče se, ne samo Roma koji žive u Srbiji, nego i Roma svih zemalja u Evropi koje su završile pregovaračke procese. Mislim da je civilizacija zauzeta nekim drugim situacijama i očigledno je da nema dovoljno vremena za Rome“, kaže za DW dramaturg i umetnik Dragan Ristić - KAL.
Da su imali bolju poziciju, Romi bi dali veći doprinos
„Kada govorimo o Romima i njihovom doprinosu za poboljšanje slike o tom narodu, smatram: da su imali bolju poziciju, dali bi veći doprinos. Dosta nesporazuma unose fondacije, pitanje je da li novac ide pravim korisnicima. Sve je tako zbunjujuće da to prosto nema smisla. Romima je potrebna iskrena institucionalizacija, a neko nije za to", ocenjuje Ristić.
„Model pregovaranja o Poglavlju 23 privremeno je zatvoren. Kada će ponovo pregovori, ja to zaista ne znam. Moj posao je da ukazujem na probleme, na nešto što je nepravilno. Ovaj novi singl Chapter 23 je jedan kritički i ironični osvrt na to šta se zapravo trenutno dešava, odnosno na situaciju koja se uopšte nemenja već duže vreme“, rekao je Ristić za DW.
Numera grupe KAL Chapter 23 uređena je u saradnji s Evropskim romskim institutom za umetnost i kulturu – ERIAC Srbija. ERIAC je rezultat je napora široke koalicije romskih naučnika, aktivista i umetnika podržanih od strane Saveta Evrope i Fondacije za otvoreno društvo. Institut je zvanično osnovan 2017. u Berlinu, gde mu je i sedište, a sa jednim jedinim ciljem: da bude transnacionalna evropska organizacija koja će se zalagati za priznavanje romske umetnosti i kulture.
Predstavljanje Roma – monopol neroma
Bratislav Mitrović, iz novoosnovanog Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu u Srbiji, u razgovoru za DW kaže da oni imaju jasno definisane misije, kao i centralne teme, preuzete od matične organizacije iz Berlina.
Jedna od misija je jačanje romskog identiteta kroz promociju romske umetnosti, kulture, istorije i jezika.
„Jačanjem kulturnog identiteta, želimo da formulišemo politiku identiteta koja nas ne deli, već zbližava kao zajednicu, i na taj način formiramo zajedničku svest da smo jedana nacija. Takođe želimo da pomognemo da se romskoj populaciji nađe mesto u učenju o istoriji naroda sa ovih prostora, da se većinsko stanovništvo, formalno kroz sistem školskog obrazovanja, edukuje o istoriji i kulturi Roma. Time želimo da pokušamo direktno da utičemo na širenje predrasuda koje definišu diskriminaciju i diskriminaciju koja definiše rasizam, a koji, nažalost, postoji i dalje“, objašnjava za DW Mitrović.
On dodaje da Romi u Evropi žive više od 600 godina i da se njihovo predstavljanje odvija bez Roma - to je monopol neroma.
Najvažnija stvar koju romska umetnost može ponuditi jeste dekonstrukcija stereotipa, pokazivanje različitosti. Postoji mnogo načina da se nešto menja, odnosno utiče na društvo. Čineći to kroz umetnost, romski stvaraoci mogu da dopru do srca i duše čoveka, utičući na njegovu svest na nekom višem nivou.
Sprečavanje svih oblika diskriminacije
Poglavlje 23 čine četiri tematske celine, a to su: reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU. Evropska unija između ostalog, očekuje napredak u sprečavanju svih oblika diskriminacije, zaštite prava nacionalnih manjina, poboljšanja položaja Roma, ostvarivanja slobode medija, zaštite prava dece, zaštite prava žena, pristupa pravdi, sprečavanja torture, zaštite izbeglica i interno raseljenih lica, rešavanja pitanja nestalih lica, zaštite podataka o ličnosti – to su samo neka od očekivanja koje Srbija treba da ispuni.
„Mi evidentno imamo strukturalnu diskriminaciju Roma u Srbiji“, ocenjuje za DW politikolog Ljuan Koka. „To znači da se svi građani tretiraju jednako, a nisu jednaki po mnogim pitanjima - po ekonomskom, socijalnom statusu. Kada tretiraju sve građane jednako to je strukturalna diskriminacija. Sada, kada bi imenovali nekoga za romska pitanja, ne biste znali ko je odgovoran za romska pitanja. Time se bave nekoliko Ministarstava, a potpredsednik Vlade nije zainteresovan za te probleme. Postoji mnogo toga što se 'meša'. Kada bi izneli brojke, a brojke znate, Romi daleko zaostaju iza ostalih“, naglašava Ljuan Koka iz Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica u Srbiji.
Koka je takođe koordinator Stratregije za unapređenje položaja Roma u Srbiji koju je usvojila Vlada 2009. kao i Koordinator projekta kojim je romski jezik kao izborni predmet uveden u osnovne škole i dodaje da koordinaciono telo za uređenje strategije poboljšanja položaja Roma u Srbiji radi vrlo isprekidano, s velikim pauzama, a to je, kako kaže, nedovoljno za problematiku kakvu imaju Romi.
„Ako nemamo strateški dokument, teško će se realizovati stvari. Ako realno sagledamo sva dokumenta, mnoga prava, obaveze i dužnosti se ne realizuju. Kada govorimo o obrazovanju, socijalnoj politici, slabo se to sprovodi za Rome“, kaže Ljuan Koka i na kraju isitče: „Zato je potreban dokument koji takve stvari realizuje.“
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.