Pogled u budućnost srpske „Generacije Y“

Od kako je u četvrtak (26.5.) uhapšen Mladić, optužen kao organizator masakra u Srebrenici 1995, ali i za druge zločine tokom rata u Bosni (1992-95), predsednik Srbije Boris Tadić neprestano ponavlja da je njegova zemlja time „zatvorila poglavlje“ prošlosti. Ipak, mnogi od onih koji su rođeni ili bili deca tokom balkanskih sukoba početkom 90-ih, danas na pre gledaju ka budućnosti nego ka prošlosti.

„Već sam izgubila svaku nadu da će se stvari u Srbiji promeniti. Ovde sve izgleda kao da se stalno ide unazad“, kaže 26-godišnja svršena studentkinja Milijana Jokić. Ona i njen dečko Marko Vojnović, oboje inženjeri, prikupljaju dokumenta kako bi podneli zahtev za kanadske iseljeničke vize. Razočarani su time što „vlasti nisu ispunile obećanja o evropskoj budućnosti Srbije“. „Sada bi možda našoj zemlji mogli da pružimo još jednu šansu jer je Mladićevim hapšenjem uklonjena ogromna prepreka“, kaže Marko.

Evropska unija vršila je ogroman pritisak na Srbiju da se Mladić uhapsi, a na to što je on do sada bio na slobodi gledalo se kao na najveću prepreku Beograda da jednog dana postane član Evropske unije.

Da li da odem ili da ostanem?

Krajem 2009. Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, a proteklog decembra Brisel je to i prihvatio u zamenu za ublažavanje stava Beograda po pitanju Kosova. Ali to je bilo skopčano i sa upozorenjem da daljeg progresa neće biti ukoliko Beograd ne bude sarađivao po pitanju hapšenja Ratka Mladića, koji bi ove nedelje trebalo da bude prebačen u Haški tribunal.

Takva upozorenja obeshrabruju mnoge mlade ljude u Srbiji. Oni smatraju da njihova zemlja nikada neće uspostaviti bliže veze sa EU. Prema podacima Studentske unije Beogradskog univerziteta, čak trećina od 3.000 ispitanih studenata želi da napusti zemlju u potrazi za poslom i boljim životom. Odgovornost za to mnogi vide u sporom sprovođenju reformi i nedostatku ekonomskog razvoja u zemlji sa široko rasprostranjenom korupcijom i gde je skoro svaki sedmi stanovnik nezaposlen.

„Srpska ’Generacija Ipsilon’, oni rođeni u deceniji ratova, imaju iste kulturne i socijalne potrebe kao i njihovi vršnjaci preko granice, ali se suočavaju sa apatijom gledajući poslednjih godina kako napretka nema“, kaže sociolog Vladimir Lazarević. Oni su spremni da „isprobaju nove mogućnosti, da se uporede sa mladima iz drugih zemalja, ali ih koči politika“, dodaje Lazarević.

Brisel neće prostrti crveni tepih

Neki od njih sada se nadaju da bi „nove mogućnosti“ mogli da pronađu i u sopstvenoj zemlji.

Ako, nakon hapšenja Mladića, Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, „nadam se da će više vrata biti otvorena za nas koji želimo da radimo ili u najmanju ruku da proširimo sopstvene poglede“, kaže Ivana Rajičić, 25-ogodišnja nezaposlena diplomirana hemičarka.

Sa druge strane, neki od pripadnika mlade generacije nisu uvereni da je hapšenje Mladića bio pravi potez.

„Greška je misliti da će nam Brisel prostrti crveni tepih za članstvo u EU“, upozorava Ranko, koji nije želeo da kaže svoje prezime. Taj 22-godišnji student istorije smatra da je Srbija „podlegla pritisku Zapada i da će sve novi i novi zahtevi i dalje stizati“. On smatra da je „sramota to što Srbija izručuje svoje građane u zamenu za mrvice sa stola koje im Evropa baca“. „Kakvu budućnost imamo? Uvek ćemo biti građani drugog reda, dobri samo da radimo poslove koje oni ne žele da rade“, kaže Ranko.

Neki drugi mladi ipak imaju više vere u svetliju budućnost.

„Bila sam dete tokom rata u Bosni, ali poslednjih godina slušala sam o Mladiću i o tome da je budućnost Srbije blokirana zbog njega“, kaže Ana, 22-ogodišnja tehničarka veterine i dodaje: „Videćemo da li će se nešto promeniti, i ovde i na Zapadu.“

idj/zbs/rojters