Pojas nade oko Idliba
14. oktobar 2018.O kojoj se oblasti radi?
Reč je o pojasu od 15 do 20 kilometara širine oko poslednjeg velikog uporišta pobunjenika – provinciji Idlib. U toj zoni su do pre nekoliko dana različite paravojske imale kontrolu, među njima su najjači bili džihadisti bliski Frontu Al Nusra. Plan demilitarizacije predviđao je najpre povlačenje teškog naoružanja što je prošlo iznenađujuće dobro. U ponedeljak (15. oktobar) bi i poslednji pobunjenici trebalo da napuste ovu zonu.
Šta je cilj tampon zone?
U prvom redu bi trebalo sprečiti veliku ofanzivu sirijske vojske uz podršku ruske armije na provinciju Idlib. U toj provinciji živi tri miliona civila. Nema sumnje da bi bitka bila krvava, da bi stradale hiljade civila, a još mnogo više njih bilo proterano, kako se već desilo kada su zauzimani Homs i Alep. UN u slučaju ofanzive strahuje od humanitarne katastrofe. Ukoliko ipak dođe do napada, civili bi mogli da izbegnu u demilitarizovanu zonu gde bi dobili humanitarnu pomoć.
Da li su sve paravojske pristale na plan?
To će se tek videti. Teško naoružanje je povučeno, ali još nije izvesno da li će se svi borci povući u pravcu grada Idliba. Prema informacijama sa terena, džihadističke grupe su podeljene – za neke od njih, bliske Islamskoj državi i Al Kaidi, povlačenje predstavlja izdaju. Većina pobunjenika pak u povlačenju vidi šansu da prikupi snage i pripremi se za moguću kasniju borbu.
Čija je to ideja?
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i ruski predsednik Vladimir Putin su postigli dogovor sredinom septembra. Erdogan i Putin u Siriji podržavaju sukobljene strane, ali nijedan ni drugi nemaju interesa da se desi veliki pokolj. Erdogan strahuje od dolaska još stotina hiljada izbeglica u Tursku, dok Putin ne mora da izlaže svoje vojnike riziku i želi da učvrsti novootrkiveno prijateljstvo sa Turskom. Upravo će turski i ruski vojnici zajedno nadgledati tampon zonu.
Šta na to kaže Asad?
On nije prezadovoljan dogovorom. Sirijski diktator se već dugo nada konačnoj pobedi u ratu, ali je upućen na rusku pomoć i nema govora o tome da bi se mogao suprotstaviti Putinu. Asad je međutim rekao da tampon zonu smatra privremenom.
Da li se nazire političko rešenje konflikta?
Ne još. Stanje na frontu je i dalje previše kompleksno. Kremlj se i dalje drži Asada, smatrajući da samo sa njim na vlasti sigurno zadržava uticaj u regionu. No jedna je stvar zajednička Zapadu i Moskvi – i jedni i drugi bi da se rat što pre završi. Dok Rusija skupo plaća učešće u ratu, Evropa i Turska bi da se izbeglički talas prekine i da što pre pošalju dobar deo izbeglica kućama. Još ovog meseca će nemačka kancelarka Angela Merkel okupiti predsednike Turske, Francuske i Rusije kako bi razmotrili mirovnu perspektivu i obnovu Sirije.