Predsednik Tramp nikada nije krio da hoće da vrati kući mnoge američke trupe stacionirane u inostranstvu. Sada Bela kuća povlači veliki deo svojih jedinica iz severne Sirije. Vašington na taj način napušta svoje dosadašnje kurdske saveznike u borbi protiv islamista, Narodne zaštitne jedinice (YPG). Mnogi to mogu da osuđuju kao ciničnu politiku, ali Tramp ukazuje na volju birača: Amerikanci su umorni od ratovanja. Napretka u sukobima na Bliskom Istoku gotovo da nema. Neka se time bakće neko drugi!
Na primer Turci, koji će uskoro napasti sever Sirije. Predsednik Erdogan već mesecima je pod unutrašnjopolitičkim pritiskom. Njegova stranka pretrpela je velike gubitke na nedavnim lokalnim izborima, između ostalog i zato što su njegovi politički protivnici obećali da će se baviti „problemom sirijskih izbeglica“.
U Turskoj se nalazi oko četiri miliona sirijskih izbeglica. Osam godina od početka rata, većina se odomaćila u svom novom okruženju. Deca pohađaju turske škole, a porodice imaju medicinsku i socijalnu zaštitu. Na tom planu Ankara čini sjajne stvari.
U međuvremenu se, međutim, politička atmosfera promenila. Na tržištu rada, stotine hiljada Sirijaca ugrožavaju Turke, a sada, u teškim ekonomskim vremenima, to dovodi do sukoba. Političari koji žele brzu prednost nad svojim protivnicima zahtevaju vraćanje Sirijaca u njihovu domovinu.
Jedan od njih je i Erdogan. Povlačenje Amerikanaca za njega je dobrodošao poklon, jer će sada na severu Sirije moći da se uspostavi takozvana „bezbednosna zona“, kako bi tamo deportovao sirijske izbeglice. Istovremeno, Erdoganova vojska boriće se protiv kurdskih boraca koji su do sada tamo vodili glavnu reč. Posle ofanzive, politički uticaj Turske u celom regionu će da poraste. U pregovorima o budućem poretku u Siriji, Erdogan želi da učestvuje kao ozbiljan partner – pored Rusa i Iranaca.
Takva politika Trampa i Erdogana je na štetu najslabijih – izbeglica. Šta da rade u njima stranom regionu Sirije, u zemlji obeleženoj ratom? Od čega da žive na polurazrušenim mestima, bez infrastrukture, bez posla? I kako ih tamo odvesti – silom, protiv njihove volje? Ako se sprovedu Erdoganovi planovi, regionu preti nova tragedija.
Mnogi su odgovorni za sudbinu ljudi u regionu: autoritarni vladari poput predsednika Asada, Putina ili Rohanija. Ali takođe i evropski šefovi država, na primer oni u Poljskoj ili Mađarskoj koji odbijaju da prihvate izbeglice i pritom misle da su ispali pametniji od drugih.
Međutim, odgovorni su i čelnici vlada Evrope koji Erdoganu nude dodatne milijarde za blokiranje puta izbeglicama u srednju Evropu, jer im je to jeftinije od integrisanja stotina hiljada Sirijaca u njihova razvijena društva blagostanja. To je posao zvani politika. To je politika moći umesto morala – takozvana realna politika.