Političko nasilje: zatrovana društvena klima u Nemačkoj

Devet ljudi, devet priča o političkom nasilju. Doživeli su to lično ili posredno, jer im je ubijen otac, muž, brat. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer pozvao ih je na razgovor u zvaničnu rezidenciju u Berlinu.

„Političko nasilje ne pogađa svakog, ali se tiče svih nas. Ono ugrožava naš način života, ugrožava našu slobodu“, rekao je šef nemačke države u pozdravnom govoru. S njegove leve strane sedela je Irmgard Braun-Libke, udovica Valtera Libkea, predsednika okruga Kasela. Njega je 2019. ubio desničarski ekstremista. A ona je ovako opisala ono šta je zabrinjava: „Brutalni govor i agresivna klima koju stvara. I to da politički protivnik nije partner u diskusiji, već postaje neprijatelj.“

Većina žrtava je zaboravljena

Ime Valter Libke je upamćeno, kaže nemački predsednik. „Ali, pažnja javnosti često se previše fokusira na počinioce. I često dok jedan napad još nije ni rešen, već sledeći privlači pažnju.“

Astrid Pasin, koja je sedela sa Štajnmajerove desne strane, može baš to da potvrdi. Njenog oca ubio je islamista koji je 2016. godine kamionom uleteo na božićni vašar na trgu Brajtšajdplac u Berlinu. „Imam osećaj da su mnogi od pogođenih bukvalno nestali u mraku“, kaže ona.

Specijalni predstavnik vlade za žrtve

Prava žrtava trebalo bi da više budu u prvom planu, kaže Pasin. Ona poziva političare da se tome dodatno posvete. Pritom je mnogo toga već urađeno: savezna vlada imenovala je specijalnog predstavnika za žrtve terorističkih napada – to je Paskal Kober, poslanik u Bundestagu.

Taj član Liberala (FDP) takođe je bio u Sali. Pažljivo je slušao dok je Said Etris Hašemi govorio o posledicama napada jednog desnog ekstremiste i rasiste u Hanauu 2020. Hašemijev brat tada je ubijen, a i on sam je teško ranjen.

Iskustva rođaka žrtava napada s državnim organima bila su katastrofalna, ali bilo je, kaže, i dosta solidarnosti. „Velika većina u ovoj zemlji nije desničarska, ona je demokratska“, naglašava Hašemi.

Ali, smatra da je opasno ako i oni iz demokratskog centra uskoče na talas populizma. Zato traži od nemačkog predsednika da pošalje snažnu poruku demokratskom centru da počne da „vodi produktivne debate“.

Novinari takođe sve ugroženiji

Udovica ubijenog člana CDU Valtera Libkea želi da na društvenim mrežama bude više odgovornosti – dakle na onim platformama na kojima se masovno propagiraju mržnja i nasilje. O tome je govorila i novinarka Franciska Klemenc. Njoj su pretili i vređali su je, posebno u vreme kada je radila za novine „Zaksiše cajtung“.

Prva takva iskustva imala je na demonstracijama islamofobnog pokreta Pegida u Drezdenu. Ali i na nekim fudbalskim utakmicama: gađanje flašom, suzavac, seksualno nasilje. „Oni vrlo dobro znaju ko ste“, kaže, aludirajući na potencijalne napadače. Klemenc sada radi u Berlinu, ali je i dalje zabrinuta za svoje kolege u lokalnim medijima.

„Šta se dešava ako nikoga ne pošaljemo na demonstracije?“

Želela bi da se učini više kako bi novinari bili zaštićeni. „Šta se dešava ako nikoga ne pošaljemo na demonstracije? Šta se dešava ako se lokalna štampa povuče? Onda se povećava korupcija i desni ekstremizam, a smanji se odziv birača.“

Matijas Eke nije dozvolio da ga uplaše verbalne pretnje i ne pomišlja da odustane, ni posle napada na njega. Tom poslaniku u Evropskom parlamentu četvorica mladića teško su povredila lice tokom predizborne kampanje u Drezdenu u maju 2024. godine. Morao je i na operaciju. Ipak, dok je govorio o političkom nasilju na okruglom stolu kod nemačkog predsednika, delovao je veoma mirno.

Uprkos svemu: AfD niže uspehe

„Ja se lično ne plašim, ali me plaši to kakvo je društvo u kojem moja deca odrastaju“, kaže taj socijaldemokrata. Ekstremna desnica stvara takvu klimu, kaže Eke. I dodaje: „Postoji relativno visok nivo podrške akterima ekstremne desnice, što smo videli i sada na pokrajinskim izborima na istoku.“

Pod tim taj 41-godišnjak misli na Alternativu za Nemačku (AfD), koja je osvojila oko 30 odsto glasova na pokrajinskim izborima u Brandenburgu, samo dan pre razgovora kod nemačkog predsednika. Početkom septembra je AfD, stranka koju je nekoliko pokrajinskih službi za zaštitu ustavnog poretka okarakterisalo kao „sigurno desničarsku ekstremističku“, bila podjednako uspešna i u pokrajini Saksoniji u kojoj Matijas Eke živi. U Tiringiji je čak postala najjača politička snaga.

Pucnji na kancelariju poslanika

U Magdeburgu je čak i pucano na kancelariju Andreasa Šumana, poslanika pokrajinskog parlamenta. Pre toga su na zidu ispisani grafiti i razbijeni su prozori na kancelariji. Da bi zaštitio sebe i svoj tim, preselio se i sada radi iz zatvorene prostorije na kojoj su sigurnosna vrata i koju obezbeđuju kamere. Bio je primoran da postane nevidljiv. „Smatram da je to depresivno“, zamišljenim glasom kaže Šuman.

I njegova priča je priča o političkom nasilju koje je u Nemačkoj već godinama u porastu. To dokazuju i podaci Savezne službe kriminalističke policije (BKA). Po njima, sve vrste tih nasilnih zločina su u porastu – i desnih i levih ekstremista, kao i islamista.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku