Poljska bajka o ukrajinskim izbeglicama

Halina Storožuk jedna je od 800.000 građanki i građana Ukrajine, koji od 2015. I zvanično smeju da rade u Poljskoj. Njena poslednja radna dozvola bila je dvadeseta po redu. „Želela bih da jednom mogu da živim u Poljskoj bez neprestanog stresa“, uzdiše sada 67-godišnja čistačica i neovateljica starih ljudi, koja već 15 godina živi na relaciji Varšava-Ternopolj, koji se nalazi na zapadu Ukrajine. Viza sa radnom dozvolom izdaje se na tri ili najviše na šest meseci. Halina mora neprestano da se vraća u Poljsku da ne bi izgubila poslodavce. Ona finansijski pomaže i svom unuku, koji odnedavno studira u Varšavi. „On u Ukrajini nema nikakve šanse za normalan posao i platu. Tamo su samo bogati u stanju da žive normalno“.

Direktor Centra za studije o migraciji pri varšvskom univerzitetu Macej Dušćik, navodi da je krajem 2015. u Poljskoj registrovano milion Ukrajinaca. Oni, poput Haline, rade u domaćinstvima, na građevinama ili u poljoprivredi. Pošto mnogi rade sezonski, njihov broj Ukrajinaca varira od meseca do meseca. Prošle godine Ukrajinkama i Ukrajincima izdato je 924.600 poljskih viza, od kojih polovima važi samo za Poljsku, a druga polovina za ceo šengenski prostor.

Šidlo: „Million ukrajinskih izbeglica“

A onda je došlo do čudnovate promene: 900.000 viza za Ukrajince poslužilo je kao osnova za tvrdnju premijerke Beate Šidlo u Evropskom parlamentu da je Poljska primila milion ukrajinskih izbeglica. Prema zvaničnim podacima, od izbijanja sukoba u Ukrajini, samo je četiri od 5.328 osoba koje su podneela zahtev, dobilo status izbeglice. Svi drugi su ekonomski migranti – korigovao je izjavu poljske premijerke ukrajinski ambasador u Varšavi Andrij Deščizja.

Naravno da se u ovom slučaju itekako može govoriti o poljskim izbeglicama, kaže za DW portparol poljske vlade Rafal Bočenek. „Pravno gledano oni nisu izbjeglice, ali de fakto jesu, jer su mnogi od njih pobegli u Poljsku od rata u Ukrajini“, tvrdi Bočenek. Zahtev za dobijanje statusa izbeglice podnose samo retki jer su procedure veoma komlikovane, a ne zato što se izbeglice ne osećaju ugrožene ratom“, objašnjava Bočenek.

Politizcija izbeglica

Miroslav Čeh iz „Udruženja Ukrajinaca u Poljskoj“ kaže da je zanemarljivo mali broj Ukrajinaca koji su sa područja ratnih dejstava pobegli u Poljsku. Sedamdeset odsto Ukrajinaca koji žive u Poljskoj, potiče sa zapada zemlje. Prema tome, oni nisu izbeglice, kaže Čeh. Pojam „ukrajinske izbeglice“ deo je retorike kojom se služi poljska vlada, a njen cilj je evropska solidarnost i pozicioniranje oko pitanja izbeglica. Poljska vlada želi da izbegne da primi izbeglice s Bliskog istoka i zbog toga ukzuje su u Poljskoj mnogi Ukrajinci već našli utočište.

Robert Tiškijevič iz opozicione Građanske platforme (PO) smatra da je izjava o „milion ukrajinskih izbeglica“ u suštini instrumentalizacija ukrajinskih problema. Premijerka Šidlo želela je da međunarodnu pažnju skrene i na ukrajinski konflikt, ali „Poljska ne bi trebalo da baca prašinu u oči tim brojkama i da nas zapanjuje kako bi ukazala na sve opasnosti koje dolaze s istoka Evrope“, kaže Tiškijevič.

Ponovo pregovarati o mehanizmu preraspodele

„Ukrajinske izbeglice nisu nekakav izmišljeni alibi za vladu“, naglašava i pored svega portparol poljske vlade Rafał Bočenek. Naprotiv, nacionalno-konzervativna vlada koja je na vlasti od novembra, želi da sprovede i ono na šta se obavezao prethodni liberalno-konzervativni kabinet. To znači da bi Poljska do kraja 2017. trebalo da prihvati 7.082 izbeglice koje se trenutno nalaze u Italiji, Grčkoj i Libanu.

„Permanentni mehanizam raspodele, koji je predložila Angela Merkel, nije dobra ideja. O tome bi trebalo ponovo da se pregovara“, kaže portparol poljske vlade i podseća na zajednički stav četiri zemlje Višegradske grupe u koju spadaju Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska.