Ponovo mržnja prema Jevrejima

Islamistički teror drži Evropu pod kontrolom – straha. Ove godine najpre Francuska, a onda Danska. I svi se pitaju gde će teroristi izvesti naredni napad. U to da će ponovo napasti, više niko ne sumnja. Ipak, strah od opasnosti i terora nije uništio politički razum niti ga je potisnuo. Evropa pokazuje odlučnost da neće pasti na koljena i da neće odustati od sopstvenih vrednosti. Evropa želi da se čvrsto drži ideala i opstanka otvorenog, liberalnog društva koje odlučno brani pravo na slobodu mišljenja – protiv samozvanih proroka jednog u sebe zatvorenog sistema božije države.

Teror je usmeren protiv svih nas, ali je ipak na poseban način usmeren protiv Jevreja u Evropi. On je svesno u januaru bio usmeren protiv Jevreja u pariskoj prodavnici, u kojoj se prodaju košer životne namirnice, on je u Kopenhagenu bio usmeren na Jevreje u sinagogi. On je na sramotan način usmeren protiv jevrejskih grobalja, koja u čitavoj Evropi, a naročito i to godinama u Francuskoj, stalno bivaju oskrnavljena. To se dogodilo i ovog vikenda. Upravo zato što brojni ljudi, sležući ramenima, prelaze preko tih vesti, važno je naglasiti: ovde se oskrnavljava mir umrlih, ovde se vređaju osećanja porodica, rodbine, prijatelja. Ovdje se oskrnavljuju uspomene, a to je odvratno. Bez obzira na to da li su počinioci desničari ili islamisti.

Vreme je da se Evropa priseti toga da nema samo jevrejsko nasleđe, već i jevrejsku sadašnjost. U jevrejsku prošlost spada, inače, osim velikih ličnosti evropskog duhovnog života poput Alberta Ajnštajna ili Mozesa Mendelsona, i ubilački antisemitizam koji je Stari kontinent obeležavao hiljadama godina. U Engleskoj, kao i u Francuskoj u vrijeme Krstaških ratova, u Španiji, gde se 1492. godine dogodilo prvo proterivanje Jevreja, do holokausta nad evropskim Jevrejima za šta su odgovorni Nemci.

Evropska obaveza

Istorija Jevreja u Evropi je istorija proterivanja, diskriminacije, društvenog prezira, ubistava. Zbog toga se Evropljani danas moraju staviti na stranu Jevreja ukoliko ne žele da bude nastavljeno njihovo iseljavanje sa ovog kontinenta. Još uvek je u jednoj godini samo 30.000, od oko dva miliona Jevreja koji su se iselili u Izrael, ali, neprimetno, njih mnogo više napušta Evropu kako bi emigrirali u Kanadu ili SAD. To je signal upozorenja.

Evropa ostaje razumna – i prema islamističkom teroru. Zakoni skoro da se ne menjaju. Ne pada se u histeriju. Strah od nevidljive opasnosti ne parališe društvo. Za sada. Ali Evropa i Evropljani moraju sa više angažmana da povedu borbu protiv mržnje prema Jevrejima. Oni Jevrejima u svojim zemljama i društvima moraju da pruže osećaj da se podrazumeva da su na njihovoj strani. Ionako je već sada skandal to, a čini se da smo se već odavno navikli, da jevrejska obdaništa, škole i sinagoge moraju da budu pod policijskom zaštitom. U političkom smislu više je nego opasno da se iza takozvane kritike prema Izraelu (kao u slučaju rata u Gazi) često ne krije ništa drugo već demonstrativni antisemitizam. Ali Evropa, svaki Evropljanin, mora odlučno da ustane protiv mržnje prema Jevrejima koja se širi. Ne samo na demonstracijama i manifestacijama, već i u svakodnevnici. „Ne stoj nad krvlju svog bližnjeg“, piše u Svetom pismu. Mi ne smemo da ćutimo, već moramo da glasno ustanemo protiv toga.