Ponovo radi telefon
5. januar 2018.
Telefon ponovo zvoni. To je značajna vest. Značajna je pre svega jer o tome izveštavaju i mediji izvan korejskih granica. To nije običan telefon nego takozvani krizni telefon između Pjongjanga i Seula. Komunikacioni kanal kojim neprijateljski nastrojene komšije imaju mogućnost da komuniciraju i u teškim vremenima.
Taj telefon nije zazvonio od februara 2016. godine. Tada se Južna Koreja povukla iz zajedničkih pogona specijalne privredne zone u Kaesongu. Severna Koreja od tada više nije odgovarala na svakodnevne pozive sa juga. Mrtve telefonske žice – simbol za situaciju na poluostrvu.
- pročitajte još: Približavanje dve Koreje
Južnokorejska vlada je ponovno aktiviranje telefonske linije označila kao „važan korak“. Čini se da su se stvari poslednjih dana pomerile sa mrtve tačke. Prvo je Kim Džong Un u novogodišnjem govoru signalizirao spremnost na razgovore.
Početkom naredne sedmice će uslediti susret visokih delegacija u severnokorejskom selu Panmundžomu na samoj granici. Razgovaraće se o učešću severnokorejskih sportista na Zimskim olimpijskim igrama u Pjeongčangu i poboljšanju odnosa.
Približavanje preko sporta?
„Ukoliko bi zaista došlo do toga, bio bi to prvi dijalog nakon susreta zamenika ministara održanog u decembru 2015. godine“, piše komentator južnokorejskog dnevnog lista Korea Times. „Nadamo se da će razgovori biti uspešni te da će severnokorejski sportisti učestvovati na Igrama. Na taj način bi bio poslat pozitivan signal ne samo za Olimpijski komitet, nego i za mirovna nastojanja na Korejskom poluostrvu. Mogla bi to biti prekretnica.“
„Činjenica da Severna Koreja ima interes da pošalje sportiste na veliki događaj u susednoj zemlji nije nikakvo iznenađenje“, kaže Robert Karlin. On se već decenijama bavi razvojem na poluostrvu i u Severnoj Koreji je već boravio tridesetak puta. Između 1989. i 2002. godine je bio šef odeljenja za severnoistočnu Aziju u američkom Stejt dipartmentu.
- pročitajte još: Pjongjang i Berlin – odnos na tihoj vatri
„Severna Koreja već godinama sledi taj kurs. Ipak, sportisti su više puta učestvovali na sportskim događajima u Južnoj Koreji“, navodi Karlin na portalu 38North. „Iza svega se krije jačanje postojećih kontakta sa Seulom i otvaranje novih vrata za dijalog.“
Visoke prepreke
Međutim, malo je vremena za pregovore, ističe Karlin. Osim toga je na putu mnogo prepreka. „Obe strane će postaviti uslove koji su po njihovom viđenju za svaki napredak od esencijalne važnosti.“ Komentator lista Korea Times takođe upozorava da ne treba gajiti preterani optimizam. „Odluka o tome ko će predstavljati zemlje u tim razgovorima i o kojim temama će se razgovarati, mogao bi predstavljati problem za obe strane.“
Autor takođe upozorava južnokorejsku vladu da ne „zaboravi“ da od Severne Koreje zahteva obustavljanje atomskog i raketnog programa. „Predsednik Mun treba da jasno stavi do znanja da je denuklearizacija krajnji cilj svakog dijaloga sa Severom.“ Također se navodi da je za Seul važno jačanje alijanse sa SAD jer bi „Kim mogao iskoristiti Olimpijske igre da poseje razdor između Seula i Vašingtona“.
Reč je o alijansi koja nije uvek tako jednostavna. I ne bez konfliktnog potencijala, kaže Hvang Jaeho u razgovoru za DW. „Postoji izvesne nesuglasice između Južne Koreje i SAD“, kaže profesor na Univerzitetu za međunarodne studije „Hankuk“. „Površno posmatrano je Seul uvek podržavao Vašington u vršenju pritiska na Severnu Koreju. Ali mi smo zapravo protiv toga da SAD upotrebe vojnu silu.“
- pročitajte još: Tramp bi trebalo da pregovara sa Kimom
Hvang ocenjuje Kimovu ponudu za razgovore kao taktički potez. „Severna Koreja pre svega želi dijalog sa SAD koje trenutno odbijaju razgovore. Dakle, Severnoj Koreji je potrebna nova strategija. U tom slučaju je u igri ponovo Južna Koreja čija je vlada spremna na taj potez.“ Predsednik SAD Donald Tramp je na Tviteru pozdravio razgovore dve Koreje, ali to je za sada to.