Porodice zarađuju milijarde

Zovu se „Šefler-Kontinental“, „Knor-Bremze“, „Beringer Ingelhajm, „Rosman“ ili „Aldi“, i imaju nešto zajedničko: njima upravljaju porodice. Od 100 najvećih preduzeća u Nemačkoj, 51 je u rukama preduzetničkih porodica. Njihovi promet je 2011. rastao brže nego u drugim firmama, pokazali su rezultati jedne analize, koju je sproveo Institut za porodična preduzeća (IFF) iz Štutgarta.

Ta preduzeća posluju nadprosečno uspešno, iako spektakularni bankroti, poput onog lanca drogerija „Šleker“, mute tu sliku. Od oko 2.058 milijardi evra prometa, koliko je ostvarilo 100 najvećih firmi u Nemačkoj, udeo onih u porodičnom vlasništvu je 915 milijardi evra.

„Nemačka porodična preduzeća oduvek su bila jaka“, navodi profesor Mark Binc, predsedavajući saveta Instituta za porodična preduzeća i stariji partner štutgartske advokatske kancelarije „Binc i partner“. „Nijedna druga velika privredna nacija na svetu nema toliki udeo porodičnih preduzeća među vodećim firmama u zemlji.“

Jaka pozicija

Međutim, firme koje vode porodice, proteklih decenija nisu imale tako jaku poziciju. Akademija za privredna preduzeća iz Bona „Intes“ je 2005. pri sličnoj analizi utvrdila da je među top-100 preduzeća u Nemačkoj, samo jedna trećina u porodičnom posedu. Savetnička kancelarija „Progenijum“ iz Bavarske nedavno je izračunala da je 1980. godine među 50 vodećih nemačkih preduzeća, samo u 15 njih na čelu bila jedna osoba ili porodični klan.

Dok je ranije obično bilo reči o tome da će firme koje su na berzi s vremenom potisnuti velika porodična preduzeća, analiza IFF-a pokazala je upravo suprotno. „Nikad još nije bilo toliko porodičnih preduzeća među top-100 u Nemačkoj, kao 2011. godine“, kaže profesor Binc za DW

Za mnoge 2011. rekordna godina

Gotovo polovina od 51 porodičnog preduzeća protekle godine zabeležila je dvocifreni rast prometa. Za mnoge je 2011. bila rekordna godina. Kao prvaci rasta se, na primer, ističu lanac drogerija „Rosman“ ili trgovačko poduzeće „Alfred Tepfer“.

Za dinamičan razvoj se pobrinuo i „Folksvagen“. Taj proizvođač automobila, kod kojeg su kormilo preuzele porodice Pih i Porše, i koje, prema tome potpada pod definiciju porodičnog preduzeća, 2011. je zabeležio rast prometa za 26 odsto – na 159 milijardi evra. Automobilska industrija uopšte pripada onim sektorima u kojima su se porodična preduzeća proteklih godina pokazala naročito pogodna za rast i otporna na krize. Samo tri preduzeća su protekle godine beležila gubitke.

Mnoga porodična preduzeća su se tokom godina odlično razvila. Među njih, na primer, spada i koncern za proizvodnju i trgovinu plemenitim metalima. To preduzeće je 2007. zabeležilo 12 milijardi evra prometa, a prošle godine čak 26 milijardi. Ili recimo naftno preduzeće „Makrvard i Bahs“, koje je u istom periodu zabeležilo rast prometa sa 11 na 17,3 milijardi evra.

Razmišljaju u generacijama

Iza tih uspešnih priča, neretko se kriju istaknute preduzetničke ličnosti. Uz to dolazi, kaže profesor Binc, da porodična preduzeća ne razmišljaju u kategorijama kvartala, već generacija. To nužno utiče na dugoročnu strategiju, dodaje on: „Ona su brža i pri donošenju odluka jer ne moraju da se isplate ili npr. osiguraju u roku koji je uobičajen za druge koncerne.“

Ipak, porodična preduzeća svesnija su rizika nego zaposleni menadžeri „jer je to njihov sopstveni novac koji gube u slučaju pogrešnih odluka“, objašnjava Binc i dodaje da dobra porodična preduzeća svoje radnike tretiraju kao jednu veliku porodicu i time stvaraju svojevrstan osećaj zajedništva, obeležen uzajamnom lojalnošću i poverenjem.

Mušterija je u centru pažnje

Prema rezultatima analize štutgartskog instituta IFF, kod ovih preduzeća, mušterija je više u centru pažnje nego kod drugih velikih preduzeća, koja pre svega interesuju njihovi deoničari, napominje profesor Binc. On dodaje da postoje razlike i u platama članova upravnog odbora, pa se tako, na primer, plate ljudi u lancu optičkih radnji „Filman“ formiraju prema zadovoljstvu mušterija.

Binc, međutim, upozorava i da kod jakih porodičnih preduzeća štošta može da krene naopako, pa bi tako i druge firme, a ne samo „Šleker“, mogla da zadesi sudbina brisanja sa spiska uspešnih. Veliki bankroti dogodili su se i slučajevima trgovačkog preduzeća „Arkandor“ i najvećeg građevinskog preduzeće u Nemačkoj „Valterbau“. A preuzimanja od strane drugih, takođe moguća, poput slučaja proizvođača mašina „Pucmajster“, koga su preuzeli kineski investitori.

Autorke: Monika Lomiler / Marina Martinović
Odg. urednik: Nemanja Rujević