Posledice blage zime

Prošli decembar je bio najtopliji u poslednjih 135 godina – a onda je sredinom januara temperatura znatno pala svuda u Nemačkoj. Na obodu Alpa temperatura je bila oko 20 stepeni ispod nule, a zatim se za nekoliko dana popela na plus 14. Ptice selice su počele da se vraćaju na sever – iako su poslednje među njime tek pre tri nedelje odletele na jug.

Mihael Nikel iz Saveza za zaštitu prirode NABU kaže da su ždralovi posebno fleksibilni i da samo za dan ili dva mogu ponovo da se usmere prema jugu – ako zima opet postane oštra.

Blage temperature bude insekte

Insekti su osetljiviji. Bumbare, na primer, blaga zima može da prevari: „Još u decembru su tražili cvetove“, kaže Matijas Šindler iz udruženja za zaštitu prirode „Biološka stanica Bon“. Kraljice bumbara se obično tek u martu bude iz zimskog sna. A sada je početak februara. „Bumbari sada neće naći dovoljno hrane i trošiće za vreme letenja rezerve masti koje su im obično potrebne za prolećnu gradnju gnezda.“

O posledicama slabljenja može samo da se spekuliše. Insekti su u Nemačkoj generalno bolje prilagođeni zimi nego blagim temperaturama sa iznenadnom pojavom mraza. Broj bumbara se ionako smanjuje. Jedan međunarodni istraživački tim je ustanovio da su oni izgubili deo svog biotopa na jugu. Naučnici smatraju da je razlog tome promena klime. Ali, suprotno očekivanjima, bumbari nisu naselili nove regione na severu.

Moguće je da ove zime više neće biti mraza, što uznemirava mnoge vlasnike bašti i obradivih površina. Oni strahuju da bi toplo vreme moglo najviše da koristi štetočinama kao što su biljne vaši. No, naučnici im poručuju da nakon blagih zima obično nema veće količine štetočina.

Mlad život u nemačkim šumama

S druge strane, velikim životinjama toplo vreme ne škodi, naprotiv, već sada u šumama mogu da se vide mlade divlje svinje, a njih su delom oprasile majke koje ni same nisu starije od godinu dana. Toga nije bilo pre 10 do 20 godina. Za te životinje može biti opasna ponovna pojava mraza, odnosno, hladnog vremena koje bi potrajalo nekoliko nedelja, jer bi onda mlade životinje mogle jednostavno da se posmrzavaju.

S jedne strane, šumari vole divlje svinje zato što one riju zemlju i jedu larve štetočina. S druge strane, seljaci ih ne vole zato što one upadaju u kukuruzišta i tamo ponekad znaju da ostave pustoš.

Šafran cveta od kraja januara

Najveća odstupanja u odnosu na normalno hladne zime vide se u svetu biljaka, kaže Štefan Anhalt iz Botaničke bašte u Kelnu: „Mnoge biljke su propupile četiri nedelje ranije nego inače“. Cveće azijske dunje u Kelnu cveta već od decembra, a krajem januara su se pojavili i prvi šafrani, što je novo čak i za Keln. I lešnikova cvat je već počela da se otvara i širi prah – na šta su mnogi alergični.

I razne druge biljke pupe, na primer, trešnje, čiji napredak pospešuje svaki novi topao dan. S druge strane, bilje koje tako reaguje na prve znake toplijeg vremena, obično nije otporno na zimu – ako se ona vrati makar i na kratko vreme. „Ako u februaru ili martu ponovo dođe do zahlađenja, mnogo biljaka bi moglo da se smrzne“, kaže botaničar Anhalt.

Štefan Anhalt ne očekuje da će biljke pretrpeti veliku štetu, osim ako se svetovi ne posmrzavaju. Ukoliko se, međutim, klimatski trend nastavi, domaće biljke neće imati dovoljno vremena za prilagođavanje. Osim toga, može se očekivati i prodor novih bolesti i štetočina kojima nemačka flora ne može da se suprotstavi.