Poslednja prilika za zajedničku politiku EU

Mora da je rasprava na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije u Briselu bila prilično oštra kada je čak i umereni Tomas de Mezijer ovako opisao njen tok: bilo je „emotivnih istupa predstavnika Austrije, Grčke, Nemačke i Francuske“. Ipak, kako je dodao, to je i dobar znak i u skladu je sa situacijom u kojoj se EU nalazi.

De Mezijer je Evropskoj uniji dao poslednju šansu da usvoji zajedničku politiku u izbegličkoj krizi. Rok za to je 7. mart, dan kada se u Briselu održava susret na vrhu EU-Turska i kada će biti procenjeni rezultati saradnje s tom zemljom. „Do tada ćemo znati da li je na grčko-turskoj granici došlo do radikalnog smanjenja broja izbeglica“, izjavio je nemački ministar. U suprotnom, moraju se preduzeti „alternativne mere“, pri čemu ih De Mezijer nije preciznije definisao. One bi u svakom slučaju trebalo da budu „koordinirane i evropske“.

Slično se izjasnio i evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulus: „Bez konkretnih rezultata, urušiće se ceo sistem.“ Vreme do 7. marta je „test za celu Evropu“.

Grčka „petarda“

Za emocijama nabijenu raspravu pobrinula se prvenstveno Grčka. Grčki ministar spoljnih poslova Kocijas je saopštio je u Atini da je njegova vlada opozvala ambasadorku Grčke iz Beča „na konsultacije“. U obrazloženju za to, navodi se da jednostrane inicijative neće rešiti problem izbeglica, već će potkopati integraciju EU. Grčka prebacuje Austriji da se ponaša kao da je u 19. veku i da krši pravila solidarnosti i ravnopravne raspodele tereta među državama-članicama Evropske unije. „Ne želimo da postanemo Liban Evrope, logor izgubljenih duša. To ne želimo čak ni u slučaju kada bi to finansirala Unija“, objasnio je grčki ministar za migracije Janis Mucalas. Slično je izjavio i grčki premijer Aleksis Cipras. On je pomoć zatražio i u direktnom telefonskom razgovoru s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, a zapretio je i blokadom predstojećih odluka EU. Ipak, za takve ucene Cipras i nema baš mnogo prostora: Grčkoj je potreban novac Evropske unije iz trećeg paketa pomoći, baš kao i pomoć u savladavanju krize s izbeglicama.

Pa kako onda nemački ministar unutrašnjih poslova može da pomogne očajnim Grcima? „Od kolega sam zatražio razumevanje za Grčku. Šta god da se desi, u interesu je Nemačke da se pomogne Grčkoj, ukoliko to ona, naravno, dozvoli“, izjavio je De Mezijer. U toj izjavi prepoznaje se i skrivena ljutnja zbog toga što vlada u Atini već mesecima odbija pomoć EU pri obezbeđivanju granice i uspostavljanju takozvanih hot-spotova – centara za prihvat potražilaca azila. Jednostrana akcija Austrije i država duž tzv. Balkanske rute dovela je, međutim, do toga da se u Grčkoj nagomilaju izbeglice i da ona sada zatraži pomoć Evropske unije.

Prihvatni centri koji su izgrađeni proteklih nedelja već su puni, a hiljade novih izbeglica i dalje pristižu. Grčki ministar za pitanja migracija Janis Mucalas oštro je kritikovao svoje evropske kolege koje „govore o humanitarnoj krizi u Grčkoj, koju su sami izazvali“.

Austrija ostaje pri svojoj politici

Austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner ostala je gluva na ta prebacivanja. „Očigledno je da nešto konačno počinje da se dešava“, prokomentarisala je ona odluku Grčka da opozove svoju ambasadorku iz Beča. Austrija smatra da nema razloga da joj se prebacuje bilo šta i tvrdi da će istrajati u svojoj odluci o uvođenju maksimalnog broja izbeglica koje će primiti. Ta zemlja istovremeno planira da prekine politiku dozvoljavanja nekontrolisanog tranzita izbeglica preko njene teritorije ka severu Evrope. „Politika tranzita počinje već u Grčkoj, a ako ta zemlja nije u stanju ili nije spremna da štiti spoljne granice EU, onda ostali moraju da uzmu stvari u svoje ruke“, kaže Mikl-Lajtner. „To je svrha saradnje s državama Balkana, a to je i u interesu EU koja je donela odluku da se mora smanjiti broj izbeglica koje dolaze.

Tomas de Mezijer oprezan je u izjavama na tu temu, ali ne želi da u potpunosti odbaci politiku Austrije. On je rekao da „postoje razlike u mišljenjima, koje se tiču neusaglašenog zatvaranja granica na Balkanskoj ruti i jednostranih poteza Austrije“. Ipak, reč je o „cenjenim kolegama“ s kojima se u mnogo slučajeva uspešno sarađivalo.

Evropskoj uniji preti anarhija

I ministar unutrašnjih poslova Francuske Kaznev izrazio je svoje negodovanje – u ovom slučaju zbog poteza Belgije. Ta zemlja je, naime, zbog planiranog raspuštanja ilegalnog izbegličkog kampa u francuskoj luci Kale, uvela kontrole na belgijsko-francuskoj granici. Vlada u Briselu strahuje da bi izbeglice sada mogle da se prebace u belgijske luke u nameri da odatle stignu do Velike Britanije.

To je samo mali primer koji pokazuje koliko su zbog izbegličke krize uzdrmani međusobni odnosi brojnih država Evropske unije: svako radi šta želi i deluje u skladu sa sopstvenim interesima bez dogovora s drugima.

Ministar unutrašnjih poslova Luksemburga Žan Aselborn je bez uvijanja situaciju opisao na sledeći način: „Više se ne radi o krizi, mi se sada krećemo u pravcu anarhije.“ Tu više ne pomažu sastanci na nivou ministara. Ne sme se dozvoliti da Grčka postane „slepo crevo“ Evrope u kojem se gomilaju izbeglice. „Ne postoji balkansko rešenje, već samo rešenje na nivou Evropske unije“, upozorava Aselborn i dodaje da potezi Austrije samo komplikuju siituaciju. „Moramo zbiti redove pre nego što postane kasno“. Citirajući Geteovog „Fausta“, luksemburški ministar je izjavio da mu „pada mrak na oči“ kada pomisli na situaciju u Evropi. On je tako praktično naglas izgovorio ono što ostali misle.