Poslednji protektor Bosne i Hercegovine
23. decembar 2018.
Džeremi Džon Duram Ešdaun, poznatiji pod nadimkom Pedi koji je stekao kao oficir specijalnih jedinica britanske ratne mornarice dok je bio na službi u Severnoj Irskoj, preminuo je u subotu u svojoj 77. godini. Njemu je prošlog meseca dijagnostifikovan rak mokraćne bešike.
Nakon vojne službe je postigao karijeru i u britanskoj politici: kao dugogodišnji čelnik Liberalnih demokrata je pregovarao sa Tonijem Blerom o stvaranju koalicione vlade. Inače je uživao Blerovo poverenje, a i delio sa njim stav da u Jugoslaviji i njenim derivatima treba vojno intervenisati spolja.
Na jednom snimku iz septembra 1998. Ešdaun na Kosovu razgovara sa albanskim civilima i borcima UČK koji mu pokazuju automatske puške. Taj snimak je bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević prikazao na suđenju u Hagu, optužujući Ešdauna i Blera za podršku „teroristima“. Pred tim sudom je Ešdaun svedočio protiv Miloševića.
Smenio 59 ljudi u jednom danu
Iako 1999. se povukao sa čela stranke i iz britanske politike, šuškalo se da bi debelu zaleđinu koju je stvorio u međunarodnim krugovima mogao da iskoristi kako bi postao generalni sekretar NATO. Umesto toga, imenovan je 2002. na možda još teži zadatak: visoki predstavnik Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu.
Na tu poziciju je došao posle Austrijanca Volfganga Petriča i imao je sasvim drugačiji stil. Njih dvojica će inače ostati u tihom ratu oko stavova sve do Ešdaunove smrti – recimo kada je u pitanju eventualno razgraničenje Srbije i Kosova.
Visoki predstavnik bi trebalo da sprovodi ono što je zaključeno u Dejtonu, ali niko nije to shvatio toliko lično kao Pedi Ešdaun koji je pokazao odlučnost pravog oficira. Samo, u politici to neki zovu principijelnost, a drugi bahatost.
Nema sumnje da će, dok je god funkcije Visokog predstavnika, Ešdaun ostati čovek koji je najviše puta potegao takozvana Bonska ovlašćenja. Tokom četiri godine na funkciji nametnuo je čak 430 odluka i smenio 90 funkcionera, uglavnom iz Republike Srpske, prebacujući im da krše Dejton.
Mnogi se sećaju juna 2004. godine kad je samo za jedan dan smenio čak 59 političara. Ešdaun je tada smenio najviše članova Srpske demokratske stranke (SDS): jedanaest trajno, dok je odlučeno da će ostalih 48 funkcionera moći da se vrati nakon što bude uhapšen Radovan Karadžić.
Svi su optuženi za „opstrukciju napretka BiH ka stabilnosti, prosperitetu i vladavini prava“, a posledica je bila i negativna odluka NATO o pristupanju BiH Partnerstvu za mir.
„Žestoko su me kritikovali zbog tih smena. Ali vredelo je. Devet godina Republika Srpska nije poslala nijednog ratnog zločinca u Hag. A sada su samo ove godine isporučena devetorica među najvažnijima“, rekao je Ešdaun o tome za nemački Špigel u oktobru 2005.
„Čvrsta ruka“
Ešdaun će ostati zapamćen i jer je neumorno povlačio pitanje takozvane „Tuđmanove salvete“, skice na kojoj je Bosna i Hercegovina podeljena između Srbije i Hrvatske. O tome je sin Franje Tuđmana, Miroslav, napisao i knjigu „Priča o Pediju Ešdaunu i Tuđmanovoj salveti. Hoće li Haški sud sudelovati u prevari i obmani“.
Nedavno je, već teško bolestan, zajedno sa bivšim visokim predstavnicima Karlom Biltom i Kristijanom Švarc-Šilingom uputio pismo visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini povodom sve češćih najava „prekrajanja granica“ na Balkanu.
O smrti Ešdauna javljaju i nemački mediji, a portal javnog servisa ponešto prikraćeno piše: „Kao Visoki predstavnik za BiH od 2002. do 2006. godine je čvrstom rukom donosio odluke u korist funkcionalnog državnog sistema. Pri tome je otpustio desetine srpskih funkcionera zbog sumnje da su učestvovali u ratnim zločinima.“
Portal podseća i da je bivši generalni sekretar UN Ban Ki Mun 2008. godine želeo da Ešdaun postane Specijalni izaslanik UN za Avganistan. To je odbila vlada u Kabulu, a Ešdaun se odrekao funkcije.
Džeremi Džon Duram Ešdaun je još 2001. uzdignut u plemstvo, tako da ima titulu barona. Odlikovan je čitavim nizom najviših britanskih odličja.
nr/aš/ms