Poslednji voz za povratak izbeglica?

„Uzeo sam gore, u ovom Komesarijatu, taj javni poziv, ove papire što treba. Prikupiću to dokumentacije što imam, predaću, i to ću im priložiti“, priča za Dojče vele Nenad Milić, koji želi da se vrati u svoje rodno selo Četojevići, u opštini Ilijaš, odakle je proteran 1992. godine.

Milić je, dakle, jedan od onih koji će se prijaviti na Javni poziv, koje su državne i entitetske institucije Bosne i Hercegovine uputile svojim državljanima koji žive u Srbiji, a žele da se vrate u domovinu. Reč je o pozivu za povratak i obnovu porušenih kuća, za šta su sredstva obezbeđena prošlog aprila, na donatorskoj konferenciji u Sarajevu. Za Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru i BiH tada je obezbeđeno oko 500 miliona evra u svrhe povratka izbeglica i obnove njihove imovine. Od tih sredstava, za Bosnu i Hercegovinu je izdvojeno 100 miliona evra.

Rešenje za samo 10 odsto problema

Međutim, Drago Kovač, sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava BiH, kaže da iako ta brojka zvuči impozantno, u stvari uopšte nije tako: „Odmah da vam kažem: to je negde oko 10 odsto ukupnog problema s kojim se Bosna i Hercegovina suočava. Mi sada imamo više od 50.500 onih koji traže obnovu i povratak“, navodi Drago Kovač, koji je sa kolegama iz ostalih nadležnih državnih i entitetskih institucija došao u Novi Sad da javno pozove izbeglice da podnesu zahtjeve za povratak i obnovu kuća.

Nenad Milić, izbeglica iz Ilijaša, veruje da će ovaj put uspeti da se vrati u rodno selo i da će dobiti novac kako bi obnovio kuću, od koje je ostala samo ruševina. U Srbiji se, kaže, nije snašao.

„Nisam se snašao, nit radim, nit išta. Znate kako je... Jedino deca, ćerka je rođena 1989, sin 1994. godine. Idu ovde u školu, eto to je uspeh. A ja petljam, mučim se...“, priča Milić.

„Ne bismo vam mi pomogli, nego moramo...“

Savetnik predsednika Republike Srpske Miladin Dragičević, u razgovoru sa izbeglicama, odao je i tajnu otkud to da su političari potegli puta čak do Novog Sada i Beograda, da bi lično pozvali ljude da se vrate u Bosnu i Hercegovinu:

„Mi smo rešeni da ovaj program implementiramo. Hoćete li da vam iskreno kažem zašto smo rešeni? Kreditor nas goni, jer ako to ne uradimo, on nas prebaci pozadi, pa nikad nećemo te pare dobiti. Sad smo i mi primorani da dođemo ovako lično pred vas i da kažemo: Dajte, ljudi, podnesite zahtev! Nije to sad što mi to toliko želimo ili što hoćemo da vam pomognemo. Ne, nego goni i nas neko, jer pare nećemo dobiti ako ne pripremimo bazu podataka i ako ne izađemo sa konkretnim spiskovima“, kaže Dragičević.

„Vratio bi se, nego šta...“

Bilo kako bilo, Davor Čordaš, ministar za izbeglice u vladi manjeg entiteta BiH, bio je veoma jasan: „Više vozova i vlakova verujem da nećemo imati, barem ne u nekoj značajnijoj meri.“

A Nenad Milić, izbeglica iz Četojevića, kaže da će se rado ukrcati u taj poslednji voz:

„Vratio bi se, nego šta. Ima nas zainteresovanih i u Beogradu i u Novom Sadu, od svukuda. To je selo koje je brojalo 35 kuća, otprilike tako. U pola sela su Muslimani živeli, a u pola smo mi.“

Javni poziv za izbeglice otvoren je do 7. februara, ali je već sada izvesno da će biti produžen jer je interesovanje veliko. Projektom će biti obuhvaćeno ukupno 5.400 porodica, a svakoj od njih pripašće po oko 25.000 evra za obnovu kuće i povratak. Kako su kazali zvaničnici, niko neće biti eliminisan sa konkursa ukoliko nema status izbeglice, jer program nije namenjen osobama sa statusom izbeglica, već osobama koje su izbegle iz svojih domova.

Naravno, javni poziv je otvoren samo za ljude koji zaista žele da se vrate u Bosnu i Hercegovinu, a ne za one koji bi, kako su kazali zvaničnici, da izgrade kuću u toj državi a da nastave da žive u nekoj drugoj.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad

Odgovorni urednik: Ivan Đerković