Poslednji čovek u Liceratu

Za pokret za zaštitu klime on je ikona i heroj, za nemačkog energetskog diva RWE neugodan protivnik, a za medije David u borbi protiv Golijata. Ekart Hojkamp (​​57) poljoprivrednik četvrte generacije ne želi da proda imanje smešteno nedaleko od bagera s površinskog kopa Garcvajler, nedaleko od Menhengladbaha. „Želim da živim ovde, ovo je moj dom.“

Pre šesnaest godina, RWE je počeo da ruši kuće i farme u selu Licerat i obeštećuje meštane kako bi tamo kopao lignit. Većina ljudi iz Licerata našla je novi dom nekoliko kilometara dalje, prema zapadu.

Krajem 2020. tu je ostalo svega 14 stanovnika, a sada je Hojkamp poslednja osoba u mestu duhova i čini sve da se suprotstavi preseljenju. O njegovoj tužbi protiv eksproprijacije narednih sedmica će odluči​ti Viši upravni sud u Minsteru.

Sada se ovde radi o mnogo većem ulogu od rušenja seljačkog gazdinstva podignutog 1763. godine. Hojkampova priča odavno je postala politička tema. Koliko je Nemačka ozbiljna u pogledu odustajanja od eksploatacije uglja?

Jer, ako nova Vlada zaista želi da izađe iz proizvodnje uglja 2030. umesto osam godina kasnije, koliko ima smisla rušiti Hojkampovo gazdinstvo, čak i ako je to bilo zakonski propisano?

Hojkamp, ​​koji je spasio nadgrobni spomenik predaka sa groblja u susednom već porušenom selu, oslanja se na analizu stručnjaka da bi ogromni bageri mogli početi sa eksploatacijom lignita i oko Licerata. „Tehnički je to izvodljivo za RWE, ali ekonomski verovatno nije toliko zanimljivo.“

Tu je i studija nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja. Prema mišljenju stručnjaka, selo Licerat i ugalj ispod njega ne treba dirati ako Nemačka želi da ispuniti klimatski cilj, to jest doprinese Pariskom sporazumu o klimi prema kojem lobalno zagrevanje ne sme preći 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predinsdustrijsko vreme.

„Nismo u istoj situaciji kao pre trideset godina, kada se od uglja nije moglo odustati, jer još nije bilo obnovljive energije“, kaže Hojkamp. „Koji je smisao eksproprijacije, rušenja sela i suočavanja s većom emisijom ugljen-dioksida, ako svi znamo da to više nije prihvatljivo s obzirom na alternativne vidove energije?“

Poljoprivrednik hoće da ostane do poslednjeg dana

Pa zašto, pita se poljoprivrednik, da napusti svoje selo? RWE mu nudi novu farmu na istoku Nemačke. „Tamo sam stranac, osim toga zbog suše tamo nemate prinosa. Dobio bih više hektara, ali sa znatno lošijom zemljom.“

Hojkamp kaže da mu nijedna od ponuda energetskog diva nije bila prihvatljiva, pa u Liceratu nastavlja da gaji žitarice kao i svih ovih godina. „Zašto bih ja bio u gorem položaju nego što sam do sada živeo i radio?“

Njegova priča vrti se po njemačkim novinama. To je klasična priča o malom čoveku koji u naizgled beznadežnoj bici s moćnim koncernom. Hojkamp nije rođen da bude medijska zvezda i sad ga malo nervira sva to interesovanje.

Kako se nosi sa pritiskom? Naravno, kaže farmer, to ostavlja traga, često provodi noći razmišljajući o tome šta će biti s imanjem. „Bilo bi glupo reći da mi ovo nije teret. Ali ja sam počeo s tim i ići ću do kraja. Dok me ne iznesu odavde!“

Ekart Hojkamp se više ne bori sam. Selo Licerat je postalo novo mesto hodočašća pokreta za zaštitu klime. Desetine mladih aktivista tumaraju dvorištem gazdinstva, koje krasi ogroman žuti plakat s natpisom „1,5 stepeni znači: Licerat ostaje.“ Čak je i Greta Tunberg posetila ovo selo u septembru.

„Vreme radi za nas, što smo ovde duže, sigurniji smo da će farma i selo opstati. Svakim danom raste nada da će Licerat biti sačuvan“, kaže Dirk.

Taj 35-godišnjak sedi debelo obučen na hladnoći, na mestu gde je pre godinu i po dana sa deset kolega podigao beli šator i počeo da čuva stražu u znak protesta. „Sva sela ostaju“, naziv je njegovog Akcionog saveza koji prikuplja i donacije za Hojkampove sudske troškove. Spaja iz zajednički neprijatelj – energetski koncern RWE.

„Na početku je Eki o nama mislio 'Kakvi su ovo ljudi?'“, kaže Dirk kroz smeh, "ali smo mu jasno dali do znanja da smo tu da budemo uz njega i da nije sam.“

Rub površinskog kopa u blizini

„Ekart Poslednji“ naziv je pesme koju su aktivisti posvetili nemačkom poljoprivredniku. On se zahvaljuje na svoj način. Ljudima poput Dirka prepustio je sobu s grejanjem u okviru gazdinstva, tamo gde je nekada smeštao sezonske radnike.

Dirk, od početka borac za Licerat, koji je nekada bio zaposlen u prehrambenoj industriji i dao otkaz kako bi se borio protiv klimatskih promena, mora samo da plaća troškove za struju i vodu.

Scenario je nadrealan: beli šator sa demonstrantima udaljen je samo nekoliko koraka od ruba površinskog kopa s divovskim bagerima, koji se sve više približavaju Liceratu, uništavajući sve ispred sebe. „Rub se primiče nama, bageri već dugo rade danonoćno“, kaže Dirk, „ali ovde ću ostati do poslednjeg dana jer osećam dužnost prema budućnosti.“

Hoće li Licerat, kako se nadaju aktivisti, zapravo postati druga Hambaška šuma? Naime, ta hiljadugodišnja šuma između Kelna i Ahena takođe je trebalo da padne pred bagerima RWE, ali se Vlada promenila odluku nakon višegodišnjih protesta aktivista u šumi.

Ali dogovor je u to vreme glasio ovako: Hambaška šuma može da ostane, ali RWE sme da kopa lignit u Rajnskom basenu. Radi se o zalihama od 900 miliona tona. I o puno novca.

„Odluka pokrajinske vlade Severne Rajne-Vestfalije iz marta izričito predviđa eksploataciju u ovom južnom delu rudarskog područja“, napisao je portparol RWE u odgovoru na upit DW. On je naglasio da će Licerat do kraja ove godine biti obuhvaćen rudarskim radovima i dodao: „Još uvek pokušavamo da pronađemo sporazumno rešenje sa Ekartom Hojkampom.“

Nova situacija zbog presude Ustavnog suda?

Hojkamp i slični njemu teško mogu zaobići advokaticu Rodu Ferhejen. Žena je poznata jer zastupa ljude i klimu istovremeno. Njen klijent je peruanski poljoprivrednik Saul Lusijano koji je tužio RWE za odštetu zbog klimatskih promena u Peruu.

Najveći uspeh advokatice bila je presuda nemačkog Saveznog ustavnog suda protiv Vlade prošlog aprila. Sud je rekao da vlasti ne rade dovoljno, te da su dužne da preduzmu korake u zaštiti klime i budućnosti mlađe generacije. I upravo zato, sigurna je ova advokatica iz Hamburga, u slučaju Licerata karte će ponovo biti promešane.

„U kontekstu te presude je potpuno iluzorno postupno napuštanje uglja sa koracima 2030, 2035. pa 2038. odine. Moramo brzo odustati od uglja kako bismo postigli nižu emisiju štetnih gasova koju zahteva Savezni ustavni sud“, kaže Ferhejen.

„Sud se složio da ono što smo radili s eksploatacijom uglja decenijama ne predstavlja dobrobit za društvo i da svaka dodatna tona uglja opterećuje buduću generaciju“, dodaje ona.

Roda Ferhejen i njen klijent moraju ići na Savezni ustavni sud ako Viši upravni sud u Minsteru odluči protiv tužbe o povlačenju naloga za eksproprijaciju. To je gorka spoznaja u priči Ekarta Hojkampa – na kraju će borbu odlučiti pravosuđe, dok politika okreće glavu.

I to iako su u novoj Vladi, pored Socijaldemokrata i Liberala, i nemački zeleni. U njihovom koalicionom sporazumu na 59. stranici piše: „Odluku o Liceratu doneće sudovi.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.