Potpisi na Balkanu nisu dovoljni

Potpisi nisu dovoljni, smatra berlinski Tagescajtung u tekstu povodom posete ministra spoljnih poslova Nemačke Gisa Vestervelea Beogradu i Prištini:

„U sukobu između Srbije i Kosova, Nemačka se našla u ključnoj ulozi. Mnogo toga se promenilo od 2011, kada je kancelarka Srbiji u Beogradu predstavila alternativu: da konačno pronađe kompromis sa Kosovom ili da odustane od integracije u Evropsku uniju. Srbija je, mada sa bolom, dala sve od sebe. Svakako je izuzetno to što je baš Tomislav Nikolić prihvatio uslove nemačke vlade i približio se Kosovu. A s obzirom na to da danas opoziciona Demokratska partija podržava taj kurs, protesti su i dalje ograničeni na delove pravoslavne crkve i desne, nacionalističke krugove.

Isplatilo se to što je Berlin sačuvao živce jer se u Briselu ponovo mogao osetiti mekši stav prema Beogradu. I sada postoji sklonost da se ne insistira previše strogo na implementaciji sporazuma između Srbije i Kosova, zaključenog krajem aprila. Nekima u Briselu su dovoljni potpisi vlada. Međutim, kada bi se pritisak smanjio, primena sporazuma bi mogla veoma da se oduži. To je višedecenijsko iskustvo na Balkanu – Berlin po tom pitanju mora da ostane čvrst, uprkos tome što se nekima u Briselu to ne sviđa.

Tokom kratke posete Beogradu i Prištini, ministar inostranih poslova Gido Vestervele još jednom je jasno rekao kako stoje stvari u vezi sa Kosovom. Nemačka je uspešno preuzela odgovornost oko tog pitanja, i dobro je što je to tako. Bilo bi poželjno kada bi nemačka spoljna politika konačno biti aktivnija i u odnosu na Bosnu i Hercegovinu“, zaključuje se u tekstu berlinskog „Tagescajtunga“.

Nemački pisac na Kosovu

„Balkanske priče“ (Balkan stories) glasi naslov feljtona u Zidojče cajtungu. Pod pritiskom Evropske unije pregovaraju Srbija i Kosovo, njena nekadašnja pokrajina. A književnost ide svojim putem. Jedan nemački pisac, izveštava iz Prištine.

Pisac je Ralf Hamertaler, rođen 1965, živi u Berlinu. U Prištini boravi od početka maja do početka juna kao stipendista „Writer in Residence“ (program koji pruža mogućnost umetnicima da neko vreme provedu van mesta u kome stalno žive). On je gost, prvi gost takve vrste u Prištini. Kaže da mu se to i vidi. Njegov domaćin je Jeton Neziraj.

„On je napisao 15 drama (Jeton Neziraj prim. ur). Važi za buntovnika zato što se upušta sa srpskim umetnicima, kao da neprijateljstvo između dva naroda uopšte ne postoji. U prizemlju jedne oronule zgrade otvorio je kulturni centar „Qendra Multimedia“. Pre par godina Jeton je bio direktor Narodnog pozorišta u Prištini. Ali problem je bila njegova veza sa Srbima, takozvana „rakija connection“. Gostovao je u Beogradu i potom pozvao Beograđane u Prištinu. Zbog toga je morao da ode.“

Hamertaler skicira svoje prve utiske iz Prištine i okoline. „Autobusom putujem do Gračanice, srpske enklave. Nije daleko, nekih dvadesetak minuta. Priča se da 'oni tamo' imaju svoje pare, dinar naravno, ali dugokosi kelner nije morao da se preračunava da bi za kafu naplatio 70 centi. Gradić ima pravoslavnu crkvu iz 14. veka. Ali, osim bodljikave žice na zidinama manastira, nema ničeg što bi ukazivalo da bi je trebalo posebno štititi. Na ulazu visi tabla sa četiri simbola: zabranjene cigarete, fotoaparati, oružje i kratke pantalone i suknje. U crkvi sa pet kupola zatičem kako jedna monahinja petorici vojnika na engleskom objašnjava šta vide. Napolju je parkiran beli autobus Kfora i, kada su otišli, pomislio sam da su se vratili u Prizren.“

„Sa Jetonom idem u prištinsku bolnicu, u posetu njegovom rođaku koji se žali na hranu i kaže da mu trebaju jastuk i pokrivač. Natovareni hranom i posteljinom, ulazimo u sobu. Na srednjem krevetu leži stariji čovek koji priča o lepim godinama koje je proveo u Nemačkoj. 'Dobri ljudi, niko neće da te prevari', kaže on. A ja mu odgovaram: „E onda ste imali sreće.“

Pripremila: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković