Povećanja trupa na istoku: šta to znači za NATO?

U sred tenzija sa Rusijom, NATO objavljuje da razmatra mogućnost raspoređivanja novih borbenih jedinica u istočnoj Evropi. Konkretno, multinacionalne borbene trupe trebalo bi da budu stacionirane u zemljama-članicama jugozapadno od Ukrajine. Recimo u Rumuniji. Do sada su takozvane borbene grupe postojale samo u Estoniji, Litvaniji, Letoniji i Poljskoj. Prema rečima generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, planovi bi mogli da se sprovedu već tokom proleća.

-pročitajte još: Minhenski izveštaj o bezbednosti: Osećaj kolektivne bespomoćnosti

NATO ima četiri takozvane borbene grupe: na severoistoku, u baltičkim državama i u Poljskoj. Prema dogovoru NATO-Rusija iz 1997, Alijansi nije dozvoljeno da trajno stacionira veće borbene jedinice u novim državama-članicama. Zato NATO na svakih nekoliko meseci redovno rotira trupe.

Povećanje broja vojnika

Borbeno spremni pešadijski bataljoni ograničeni su na maksimalno 1.500 vojnika. Mogućnost formiranja tih borbenih grupa dogovorena je na samitu NATO u Varšavi 2016. godine, nakon aneksije ukrajinskog poluostrva Krim i ruske podrške separatistima u istočnoj Ukrajini.

-pročitajte još: Ukrajina u čekaonici za članstvo u NATO

Velika Britanija je najavila da u bliskoj budućnosti namerava da udvostruči svoje trupe u Estoniji koje trenutno broje 800 vojnika. Oko 1.500 vojnika raspoređeno je pod zastavom NATO u Letoniji i oko 1.000 u Poljskoj. Sve u svemu, NATO ima do 4.900 svojih vojnika na „severoistočnom krilu“. To nije mnogo u poređenju s najmanje 100.000 vojnika ruske vojske u Belorusiji i oko Ukrajine.

Diplomate NATO u Briselu ne kriju da je slanje borbenih grupa pre svega politički signal Moskvi. Ako bi Rusija napala neku od tih jedinica multinacionalnog sastava, Kremlj bi tako morao da se sukobi sa čitavom Alijansom. Prema članu 5 NATO-sporazumaa, države-članice morale bi međusobno da se podržavaju.

-pročitajte još: Sukob Zapad-Rusija sve veći je problem za Balkan

Američka pomoć

Prema navodima Pentagona, SAD trenutno u Evropi pod oružjem imaju ukupno 70.000 ljudi. Polovina njih stacionirana je u Nemačkoj, gde se nalaze velike američke vojne baze – u Štutgartu i Ramštajnu. Osim toga, 7.000 vojnika stalno je raspoređeno u Evropi na vežbama i kao pojačanja.

Broj američkih vojnika u evropskim zemljama NATO ponovo raste od 2014. godine, otkako je Rusija napala Ukrajinu. Najniži nivo bio je 2013. godine – 63.000. Na kraju Hladnog rata, 1990. godine, bilo ih je inače 250.000.

Brodovi i avioni

Podršku ne šalju samo SAD, već i Velika Britanija, Španija, Holandija i druge članice NATO. Ratni brodovi iz Danske i Španije plove prema Crnom moru. Borbeni avioni iz Španije i Holandije mogli bi da budu raspoređeni u Bugarskoj, ali oni su samo deo redovnog nadzora vazdušnog prostora, jer nemaju borbenu misiju.

NATO takođe vrši kontrolu vazdušnog prostora iznad baltičkih država, kao i u Sloveniji, jer te zemlje nemaju svoju borbenu avijaciju. Avioni zemalja NATO, uključujući i Bundesver, koriste se po principu rotacije, prvenstveno za osmatranje kretanja ruskih aviona, koji često lete nenajavljeno i bez identifikacije pomoću transpondera.

Stalni centri na istoku

NATO ima brojne štabove i komande u istočnim državama-članicama, ali to nisu borbene snage. Strateške raketne odbrambene jedinice protiv mogućih napada Irana, Južne Koreje, Kine, a možda i Rusije, takođe su stacionirane u Poljskoj i Rumuniji. U svakoj istočnoj zemlji-članici, NATO ima jedinicu za integraciju snaga. U Rumuniji postoji i vojna obaveštajna jedinica, a u Poljskoj komanda za obrazovanje i obuku.

Pored trupa koje predvodi sam NATO, tu su i oružane snage 30 država-članica koje zajedno broje oko tri miliona ljudi. Naravno, ne mogu se svi potencijalno iskoristiti protiv Rusije na istočnom krilu. Samo u SAD je u uniformama 1,3 miliona žena i muškaraca, dok Rusija ima oko milion ljudi pod oružjem – deseti deo njih stacioniran je na ukrajinskoj granici. Sama Ukrajina ima oko 200.000 vojnika, ali su slabije naoružani i opremljeni od ruskih.

„Kada je reč o pojačanju trupa, SAD hodaju po tankoj liniji“, smatra ekspertkinja za odbranu Melani Sison iz istraživačkog centra Brukings u Vašingtonu. Slanje previše vojnika moglo bi dodatno da zategne situaciju. „S druge strane, jasno je i da je 3.000 vojnika suviše malo ako SAD zaista žele da se vojno zauzmu za Ukrajinu“, izjavila je Sison za Radio NPR.

Potpuno drugačiji tonovi dolaze iz Moskve. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov optužio je SAD da stalno dižu tenzije povećanjem trupa. „Zabrinutost Rusije potpuno je opravdana, jer se Amerikanci šalju u evropske zemlje“, rekao je Peskov, koji uglavnom izjednačava NATO i SAD.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.