Povečerje za kancelarku Merkel: ruža za rastanak

Hladan, suv decembarski dan u Berlinu. Kada Angela Merkel počinje da govori vidi joj se dah. Šezdesetsedmogodišnjakinja govori o zahvalnosti i predanosti. U strogoj ceremoniji sa bakljama – sa „Velikim predvečerjem“ kao najvećom vojnom počasti Bundesver se oprašta od kancelarke. U programskoj brošuri zapisano je: „Dr Angela Dorotea Merkel“.

-pročitajte još: Kiša crvenih ruža za oproštaj od Angele Merkel

Pošto Nemačka nema zvaničnu ceremoniju na odlasku političara sa kancelarskog mesta, ova svečanost skoro da je postala način da se zemlja oprosti od premijerke. Više od 1.500 puta se zvanično obraćala kao kancelarka. Verovatno je ovaj govor sa rednim brojem 1.509 poslednji u toj ulozi.

U publici su predsednik države Frank-Valter Štajnmajer, 50 ministara koji su bili u njenom kabinetu od 2005. Do 2021, njen naslednik Olaf Šolc, najveći broj šefova partija kao i neki lični gosti.

Angela Merkel je govorila samo sedam minuta. Ali to je principijelan, ozbiljan, zahvalan i opominjući govor. Najpre je bio posvećen pandemiji: „Htela bi da se zahvalim svima koji su se svom snagom suprotstavili pandemiji“, rekla je ona, spominjući lekare, negovatelje ali i sve „ruke koje su pomagale u humanitarnim organizacijama i u Bundesveru“.

Potom je Angela Merkel pozvala na odbranu demokratije od mržnje, nasilja i dezinformacija. Kritikovala je sve koji „negiraju naučna saznanja i huškaju“. Onda je dodala: „Naša demokratija živi i od toga, da na svakom mestu gde se mržnja i nasilje posmatraju kao legitimno sredstvo za nametanje sopstvenih interesa , tolerancija nas kao demokrata mora imati granicu“.

-pročitajte još: Šta će Merkel raditi u penziji?

„Vedrina u srcu“

Angela Merkel je navela velike teme – pored pandemije to su klimatske promene, digitalizacija i sukobi – i opominje da se sa njima mora ozbiljno suočiti, uz uravnoteženost i poštovanje. Onda je ona, ozbiljna i savesna, posle reči zahvalnosti za saputnike i porodicu, završila sa ohrabrenjem za „vedrinu u srcu“, podsećajući izričito na svoj život u DDR-u. Posle toga ponovo koristi taj izraz: „Vedrina u srcu je to što želim svima nama i u prenesenom smislu našoj zemlji u budućnosti“.

Angela Merkel je treća u nizu političara koji su se oprostili uz ovakvu ceremoniju. Helmut Kol, koji je bio kancelar između 1982. i 1998. bio je prvi šef vlade kojem je oktobra 1998. priređena takva oproštajna ceremonija. Kao mesto održavanja izabrao je carsku katedralu u Špajeru, koju je celi život voleo. Za Gerharda Šredera koji je bio nemački kancelar od 1998. do 2005, „Veliko povečerje“ je izvedeno pred Većnicom u njegovom gradu Hanoveru. Merkel je prva koja se od premijerskog mesta oprašta u Berlinu, u Bendler-bloku Ministarstva odbrane. I to je mesto puno istorije. Nekoliko koraka dalje su 1944. zaverenici protiv Hitlera streljani. A kada je Angela Merkel kasnije, za vreme muzičkog programa stajala naspram vojnih muzičara, njen pogled je pao direktno na počasni spomenik za 3300 vojnika Bundesvera koji su poginuli u raznim misijama. Spomenik je podignut 2009. i svečano otkriven u prisustvu kancelarke Merkel.

Govor i vatromet

„Veliko povečerje“ je ceremonija koja se odvija po jasnim pravilima i nije retka u Bundesveru. Pre nje se, kada se radi o nemačkim kancelarima, vrši i svečano postrojavanje kako bi se omogućio govor. Helmut Kol je 1998. govorio 13 minuta. Šreder 2005. nije želeo da drži govor. A sada je govorila Angela Merkel. Za vreme govora nema prekidanja ni aplauza.

Izbor muzike za ceremoniju prepušten je onima u čiju se čast održava. Tu ne dominiraju marševi. Šreder je 2005. izabrao Sinatrin „My Way", koji je odsvirao jedan trubač. Predsednik države Horst Keler je 2010. poželeo džez, ministar odbrane Karl-Teodor Guttenberg 2011. Bira "Smoke on the Water", dok je Ursula fon der Lajen poželela čuvenu stvar Škorpionsa "Wind of Change". Svetska muzika za nacionalnu ceremoniju opraštanja od političara.

Pank, ritam, vera

Angela Merkel je ostala u granicama nemačkog jezika. Crkvenu pesmu „Veliki Bože, slavimo te“ u Nemačkoj pevaju i katolici i protestanti. Druga i treća pesma za mnoge Nemce imaju kultni status. Hit Nine Hagen „Zaboravio si film u boji“ iz 1974. posebno je značio mnogo ljudima u komunističkoj, Istočnoj Nemačkoj. A šansona Hildegard Knef „Nek’ za mene pada kiša crvenih ruža“ iz 1968. poznata je svakom Nemcu sa zapada zemlje. Prvi na redu je bio pank, potom živahna šansona, da bi se sve okončalo hrišćanskim koralnim sazvučjima. Lice Angele Merkel se opustilo već na prve zvuke, ponekad se činilo da se u sebi smeši.

Izvorno „Povečerje“ je religiozno obojena ceremonija od 20. minuta. Zabeležena je još u 16. veku. Pruska država ga je razvila u strogom obliku u 19. veku. Obavezna je bila pesma: „Molim se moći ljubavi“ mistika Gerharda Terštegena (1697-1769) koja je kontroverzna. Angela Merkel je kratko sela da se odmori još dok je orkestar svirao muzičku molitvu. Ustala je za intoniranje nacionalne himne. Time je ceremonija završena.

Potom i aplauz. I bubnjevi po čijem ritmu usklađenog koraka odlaze vojnici. Nemačka se oprostila od Angele Merkel. Ona još uvek stoji tu, prilazi joj muž Joahim Zauer. Kolona automobila polazi. Iz velikog buketa crvenih ruža Angela Merkel uzima dve. Jednu pruža svojoj ministarki odbrane, sa drugom ulazi u automobil. Maše. Vozilo klizi u hladnu berlinsku noć.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.