Povratak KGB-a

Senzaciju u Rusiji ovog leta izazvala je jedna neobična povorka automobila. Početkom jula, na internetu se pojavio amaterski video-snimak na kojem se oko 30 mladića, u crnim džipovima nemačke marke, vozi moskovskim ulicama. Bili su to diplomci Akademije Federalne službe bezbednosti (FSB) koji su glasno slavili završetak školovanja. Mladići u belim košuljama predstavili su se kao elitne snage i „vladari zemlje“. Nakon tog skandala, oficiri i njihovi nadređeni su degradirani, a neki čak i otpušteni, javio je kasnije FSB.

Taj događaj, na simboličan način je pokazao kakav je položaj tajnih službi u današnjoj Rusiji. Od dolaska na vlast predsednika Vladimira Putina, koji je u vreme Sovjetskog saveza i sam bio oficir KGB-a, a od kraja 90-ih na čelu FSB-a, uticaj tajnih službi u konstantnom je porastu. Pored toga, na ključne pozicije u zemlji već godinama se postavljaju bivši pripadnici tajne službe.

Tri u jedan

Sada bi mogao da se dogodi još jedan korak u tom pravcu. Tajne i službe bezbednosti trebalo bi da budu sveobuhvatno reformisane – pisao je o tome moskovski „Komersant“. Planirano je formiranje Ministarstva za državnu bezbednost – ili skraćeno MGB. To novo superministarstvo trebalo bi da bude uspostavljeno spajanjem FSB-a i Inostrane tajne službe bezbednosti (SVR). Ministarstvu bi trebalo još da se priključi i Federalna služba nadzora (FSO), koja brine o bezbednosti visokih političara i državnih službenika.

„To faktički predstavlja ponovno uspostavljanje sovjetskog KGB-a“, ocenjuje „Komersant“. List piše da je, osim toga, planirano da Ministarstvo može čak da se umeša u određene slučajeve ili da kontroliše istrage drugih pravosudnih organa. MGB bi trebalo da bude formirano nakon predsedničkih izbora 2018.

Sveobuhvatna reforma tajne službe počela je u proleće ove godine, osnivanjem Ruske garde. Ta nova organizacija osnovana je na bazi tzv. internih trupa jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova i slična je jedinicama vojske. Ruska garda podređena je lično Putinu. Na čelu te garde je nekadašnji Putinov telohranitelj Viktor Solotov. Neki analitičari sumnjaju da je jedinica osnovana kako bi služila za razbijanje eventualnih građanske proteste. Takvi protesti, međutim, nisu ni na vidiku. Ipak, s obzirom na to da se ekonomska situacija, posebno zbog niskih cena nafte, pogoršava – socijalni nemiri se mogu očekivati.

Ime sa mračnom prošlošću

Zvaničnici u Moskvi „Komersantov“ izveštaj do sada nisu ni potvrdili, ali ni demantovali. Putinov portparol Dmitrij Peskov u ponedeljak (19.9.) o tome nije hteo da govori. Neizvesno je takođe da li će novo ministarstvo zaista dobiti ime MGB. Ruski publicista Oleg Kašin sumnja u to. „To ime je opterećeno istorijom“, rekao je on za DW. Naime, ozloglašena tajna služba nosila je ime MGB od 1946, pa do Staljinove smrti 1953. godine. „Tačno je da se radi samo o nekoliko posleratnih godina, ali to je vreme užasne Staljinove represije“, podseća Kašin. MGB je tada preduzimala žestoke mere protiv neistomišljenika i stranaca osumnjičenih za špijunažu u Rusiji.

Povratak u SSSR?

Ako bi zaista došlo do toga da FSB dobije nove nadležnosti, a uz to i staro ime iz Staljinovog vremena, to bi odgovaralo konceptu novog ruskog rukovodstva kojim se ono vraća sovjetskim simbolima i praksi. Taj proces je zapravo počeo 2000, ponovnim uvođenjem sovjetske himne, kao himne Ruske Federacije. Državni mediji već godinama glorifikuju Staljina i njegovu vladavinu „čeličnom pesnicom“. Širom zemlje podižu mu se spomenici, plakati s njegovim likom redovno se viđaju na ulicama.

Čitav taj proces vidljivo se ubrzao u poslednje dve godine, nakon ruske aneksije Krima. Prema istraživanjima nezavisnog Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Levada-centar“, objavljenim u martu, 54 odsto Rusa pozitivno gleda na Staljinovu ulogu u Sovjetskom Savezu. Svaki četvrti Rus, Staljinov teror vidi kao „neophodan“, a takvo mišljenje se sve više proširuje, ocenjuju u „Levada-centru“. Kada se u tom kontekstu sagledaju reforme tajnih službi i preimenovanje FSB-a u MGB, onda to deluje samo kao „tačka na i“.