Povratak talibana zabrinjava žene Avganistana
30. avgust 2019.
Talibani već čitavih godinu dana pregovaraju sa SAD iza zatvorenih vrata. U Dohi se trenutno održava deveta runda pregovora. Tvitovi dvojice pregovarača ukazuju na to da je dogovor u narednim danima moguć.
Šta će se dogoditi s Avganistanom? Da li će se talibani vratiti na vlast? I šta bi to moglo da znači za Avganistance? Jer, mlade žene u Kabulu nipošto ne žele da izgube prava koja su stekle u poslednjih 20 godina.
„Neću im dozvoliti da mi unište nadu!“
Šogofa Sadiki je jedna od njih. Ima 25 godina i generalni je direktor jedinog ženskog TV-kanala u Avganistanu. Bila je još beba kada su talibani 1996. godine došli na vlast. Njihov režim je srušen pet godina nakon toga.
Sadiki je završila fakultet i danas se bavi svojom profesijom. U intervjuu za novinsku agenciju AP samouvereno izjavljuje: „Neću dozvoliti talibanima da mi zabrane da se bavim svojim poslom, niti da mi unište nadu u moju zemlju. Neverovatno je da talibani sada žele da žene opet ostaju kod kuće, kao što je to bilo u onoj mračnoj fazi kada su oni bili na vlasti.“
Oko dve trećine stanovnika Avganistana mlađe je od 25 godina. Oni talibanski režim poznaju samo iz filmova ili priča svojih roditelja. Tada je ženama bilo dozvoljeno da izađu na ulicu samo uz mušku pratnju i pod burkom. Današnja mlada generacija Avganistanki odrastala je s mladim ženama koje su se takmičile na Olimpijskim igrama i tamo predstavljale svoju zemlju, sa ženama koje igraju fudbal ili su postale političarke.
Jedna od njih je i Marjam Sama, poslanica u avganistanskom parlamentu. „Ako ovde nakon povlačenja međunarodnih trupa u zemlji sve pođe po zlu, onda za to odgovornost snose i međunarodna zajednica i SAD“, navodi Sama.
Kako integrisati bivše borce u društvo?
Ženska prava nisu deo pregovora talibana i Sjedinjenih Država. Vašington smatra da bi Avganistanci sami trebalo da se dogovore o tome kako će izgledati budućnost njihove zemlje. Upravo to je ono što zabrinjava Marjam Samu. Jer, kaže, žene u Avganistanu i danas su daleko od jednakosti, iako je to zagarantovano i avganistanskim ustavom.
Procenjuje se da polovina svih avganistanskih devojčica ne ide u školu, a svaka druga stupa u brak pre nego što napuni 19 godina. Takođe, razlike između žena na selu i u gradu i dalje su velike.
Bivša poslanica Favzija Kofi kaže: „Jedan od najvećih problema u vezi s tim mirovnim procesom biće to kako ćemo da integrišemo bivše borce talibana u naše društvo, a da oni poštuju vrednosti naroda Avganistana.“
-pročitajte još: Bezimene žene Avganistana
Talibanski pregovarači prikazuju se u poslednje vreme kao veoma moderni političari: tvituju, govore engleski, razgovaraju sa ženama na konferencijama. Zainteresovani su, poručuju, za obrazovanje za devojčice i generalno za položaj žena – za sve što se bazira na islamskom zakonu. Nejasno je, međutim, šta bi to tačno moglo da znači za avganistanske žene.