Pozitivna neizvesnost
Prvi put posle više decenija, Španija na dan parlamentarnih izbora nije znala ko će kao sledeći vladati zemljom. Od 1983, stalno je jedna od dve velike stranke dobijala apsolutnu većiinu glasova. Pre četiri godine je to bila konzervativna Narodna partija (PP, Partido popular) premijera Marijana Rahoja - sa najboljim rezultatom u svojoj istoriji. Sada je PP sa 45 spala na 29 odsto glasova. Birači nisu ni Socijalističku radničku partiju Španije (PSOE, Partido Socialista Obrero Español) nagradili većinom potrebnom za formiranje vlade, već sa 22 odsto glasova - nakon 29 odsto pre četiri godine.
Trenutno bi mogla da se zamisli velika koalicija ili konglomerat PSOE, Podemosa i još nekih manjih stranaka levog spektra. Jer, ni mogući koalicioni partneri nemaju dovoljno mandata za imenovanje premijera. Za PP bi to bila liberalno-konzervativna stranka Građani (Ciudadanos), a za PSOE levičarski Podemos (Mi možemo!) Ove stranke su nove na španskoj političkoj sceni i prvi put ulaze u španski parlament - i to sa impozantnom podrškom od 21 odsto (Podemos) i 14 odsto (Građani). Stvorena je situacija u kojoj niko ne može da vlada zemljom.
Iskustvo nije dovoljno
Takvu situaciju je mogao da preduporedi samo 60-godišnji Marijano Rahoj, koji je svoju PP predvodio četvrti put na izborima. Ali, njegovo iskustvo nije bilo dovoljno da odoli momentima koje su trojica njegovih mladih izazivača unela u predizbornu kampanju. Sa 43 godine, kandidat PSOE Pedro Sančez je najstariji među njima. No, pre svega su šef Podemosa Pablo Iglesias sa 37 i Sijudadanosa Albert Rivera sa 36 godina pokušali da razbiju stare strukture vlasti – i to im je uspelo.
Pre četiri godine, birači iznureni krizom su podarili apsolutnu većinu jednom kandidatu PP, za koga su znali da će još više smanjiti socijalna davanja države. No, i pored tih mera, kriza nije prevaziđena. Ali, Rahoja i PP nije samo visoka nezaposlenost koštala toliko mnogo glasova, već i beskonačan niz korupcionaških skandala u Narodnoj partiji.
Sve i ako trenutna neizvesnost malo potraje, Španci su već poslali jedan pozitivan signal – mnogi su glasali protiv okoštalih struktura etabliranih stranaka i za demokratiju i pravnu državu.