Počinje lov na saborsku većinu

Hrvatski deo društvenih mreža zagušen je porukama ispisanima u izbornoj noći. Dok Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) slavi, levo orijentisani birači, kako to već biva u ovakvim prilikama, demonstrativno poručuju da je vreme za napuštanje zemlje. Već od objavljivanja izlaznih anketa postalo je jasno da Hrvatskoj još jednom sledi mukotrpno sastavljanje vlasti.

Nezvanični rezultati pokazuju da je HDZ, ovoga puta samostalno, relativni pobednik sa 61 mandata, a sledi ga Narodna koalicija koju predvodi Socijaldemokratska partija (SDP) sa 54 mandata. Most ih je prikupio 13, dok je iznenađenje izbora Živi zid sa čak osam poslaničkih mesta.

Vrh HDZ-a nepromenjen, birači su i dalje isti

U svom pobedničkom, ali uzdržanom govoru, novi predsjednik stranke Andrej Plenković najavio je novi smer u politici HDZ-a pozivajući se na preporuke Džiefa Daula, Doris Pak, Manfreda Vebera i Elmara Broka. Politika nove, ovoga puta stabilne vlade, tvrdi, biće evropska. „Sutra (12. septembra) održaćemo Nacionalno veće, razgovaraćemo s partnerima i stvoriti platformu za postizborne razgovore“, najavio je Plenković početak otvaranja političke pijace na kojoj, prema već viđenom, ne bi trebalo očekivati previše principijelnosti.

Onima koji veruju da je proevropski Plenković za dva meseca svoju stranku podigao iz ruševina koje je iza sebe ostavio Tomislav Karamarko, a njegove birače okrenuo prema temama budućnosti, ostaje da se zamisle nad podacima o preferencijalnom glasvanju. Tako su direktno iz biračke baze izdašno nagrađeni zagovaračica lustracije Bruna Esih; ministar kulture protiv koga se digao velik deo kulturne scene, a koga su optuživali za negiranje antifašizma – Zlatko Hasanbegović; Stevo Culej koji je poslanika romske manjine nazvao „srpskim ciganinom i bivšim oficirom JNA“, ali i Miro Kovač, šef diplomatije koji veliki deo svoje popularnosti duguje razmeni vatre s vladajućim političarima Srbije. Navode o tome da je general Željko Glasnović oduzeo HDZ-u jedan od tri glasa u dijaspori, takođe bi trebalo uzeti s rezervom, jer – Glasnović organski pripada HDZ-ovom jatu, a ovako je promovisan u slobodnog strelca čiji neobuzdani temperament formalno više neće biti stranačka odgovornost.

Da li Milanović ostaje na čelu SDP?

I dok će Plenković imati pune ruke posla oko disciplinovanja ne baš tako evropski raspoloženih poslanika, pred šefom Narodne koalicije, SDP-ovim Zoranom Milanovićem, su dani u kojima će razmišljati o svojoj političkoj budućnosti. Jasno je da sam ne može da snosi odgovornost za doživljeni poraz, s obzirom na to da je u izbore krenuo okružen stranačkim funkcionerima koji su mu davali bezrezervnu podršku. Upravo njih su mnogi članovi stranke doživeli kao potrošeni kadar čije preživljavanje zavisi isključio od šefa stranke.

Milanović, dakako, poručuje da bi svako „trebalo da potisne svoje ambicije i taštinu i stavi se na raspolaganje Hrvatskoj“, što može da se protumači i kao poruka suparniku Plenkoviću da je spreman na sastavljanje velike koalicije (HDZ-SDP, prim.ur), pogotovo u svetlu nagađanja da će poslanici Hrvatske seljačke stranke (HSS) iz jata Narodne koalicije preći u HDZ-ov tabor. Šef HSS Krešo Beljak tu mogućnost odbacuje pa je sasvim izvesno da će Milanović još jednom pokušati da kupi Most, koji se pokazao kao konzervativna opcija i koji ga je već jednom izigrao u pregovorima za sastavljanje prošle, neuspešne vlade. Milanović za sada može da računa samo na prirodnu podršku IDS i dela poslanika manjina.

Živi zid ipak nije propao

Šef Mosta Božo Petrov pak vodećim blokovima daje rok od pet dana u kojima moraju da se izjasne o postavljenim uslovima. Dvanaest osvojenih mandata mogu se smatrati potvrdom prošlogodišnjeg izbornog uspeha, iako su tada osvojili čak 19 saborskih fotelja – od kojih im se sedam usput osulo. Nakon što su im birači pokazali da nisu ozbiljno shvatili one koji su Most optuživali za nestabilnost vlade Tihomira Oreškovića, za očekivati je da daljih osipanja njihovih poslanika neće biti.

Nekad anarhističan Živi zid u proteklih devet meseci upristojio je svoju političku komunikaciju pa će u Saboru zauzeti čak osam mesta. Iako najavljuju da se „neće prodati“ i da neće u koaliciju sa strankama koje su „upropastile Hrvatsku“, reč je o društvu s vrlo neujednačenim apetitima i nepredvidljivom unutrašnjom dinamikom. Te treba da se vidi šta će da im ponude SDP i HDZ. Sva tri glasa srpske nacionalne manjine osvojila je Samostalna srpska demokratska stranka (SDSS) Milorada Pupovca koji je već ranije najavio da namerava da učestvuje u novoj vlasti.

Samoprozvani „gradonačelnik Hrvatske“, Milan Bandić, osvojio je sa svojim partnerima, samo dva mandata, uprkos činjenici da je kao prvi čovjek Zagreba javnim novcem vodio do sada neviđenu populističku kampanju zasnovanu na novim socijalnim pomoćima starim i siromašnim Zagrepčanima. Čini se da građani ipak ne dele njegovu opsesiju instaliranja fontana po metropoli, a nisu nagradili ni sukob s novinarkom RTL-a kojoj je poručio da ne bi trebalo da govori o navodno katastrofalnom stanju u zagrebačkim vrtićima – sve dok ne rodi.

I nestašna predsednica je kršila pravila

Ove izbore obeležili su apatija i niska izlaznost birača od samo 52,6 odsto. Moglo bi se reći da su doneli ono što su birači očekivali – izostanak promena i nastavak agonije oko sastavljanje vlasti, pa će odgovornost za ubrzanje procesa morati da preuzme predsednica Kolinda Grabar Kitarović. Izborna noć pamtiće se i po tome što predsednica nije govorila u direktnom prenosu, izbegavši tako prošlogodišnju situaciju kada je čestitala relativnu pobedu svom matičnom HDZ-u, a pre objavljivanja konsolidovanih podataka Državnog izbornog povereništva. Na kraju, izbori će se pamtiti i po predsednici koja je, sudeći prema video-snimku televizije N1, na biralištu mobilnim telefonom fotografisala svoj listić, iako je Državno izborno povereništvo ranije upozorilo da je to u suprotnosti s pravilima.

„Takvo ponašanje ne bi smelo da bude uobičajeno, niti da postane primer drugima, jer takvi dokazi mogu da se koriste kao osnova za kupoprodaju glasova. Zanimljivo je da je zabeleženo nekoliko sličnih slučajeva u kojima su birači Ermine Lekaj Prljaskaj, kandidatkinje za predstavnicu albanske manjine, na njenoj Fejsbuk-stranici objavljivali fotografije svojih listića ispunjenih u njenu korist, kao i svojih ličnih dokumenata“, reagovala je nevladina organizacija GONG.

U ovim trenucima i zvanično počinje lov na većinu – 76 poslaničkih mesta koje će vrlo verovatno u Banske dvore dovesti Andreja Plekovića. No, s obzirom na ranije viđenu prevrtljivost Mosta i političku specifičnost Živog zida – iznenađenja su i dalje moguća.