Počinju pregovori o formiranju većine

Najveći broj od ukupno 43,1 procenta izašlih birača širom Evropske unije podržao je politiku evropskih konzervativaca. Evropska narodna partija (EPP) je i u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta bila najjača politička grupacija sa ukupno 274 od 766 poslaničkih mesta. Ovoga puta očekuje se da bi evropski konzervativci mogli da osvoje oko 212 od ukupno 751mesta, što im daje prednost u odnosu na socijaldemokrate koji su drugi po snazi sa oko 185 poslanika u novom petogodišnjem mandatu Evropskog parlamenta.

„Rezultati još nisu definitivni, ali sve pokazuje da će EPP biti pobednik ovih izbora“, izjavio je njihov nosilac liste Žan Klod Junker. „Pošto će EPP biti pobednik ovih izbora, još ne znamo sa kojom prednošću u broju poslanika, ali to će svakako biti dvocifreni broj, ja sam spreman da preuzmem mandat predsednika Evropske komisije“, dodao je Junker rano jutros (26.5.) u Briselu po objavljivanju preliminarnih rezultata evropskih izbora.

Junker je naglasio da na osnovu „kristalno jasne pobede Evropske narodne partije“ ima legitimitet za novog predsednika Evropske komisije i pozvao Savet EU da poštuje iskazanu volju građana Evrope. Dodavši da će se zalagati za formiranje „što šire većine u Evropskom parlamentu“, Junker je najavio da će razgovarati sa socijaldemokratama, liberalima i zelenima, ali da neće prihvati eventualnu podršku ekstremno desničarskih i populističkih partija koje su posle ovih izbora dobile na snazi i broju poslanika Evropskom parlamentu.

I Junker i Šulc u potrazi za većinom

„Žan Klod Junker će pokušati da oformi većinu u Evropskom parlamentu, baš kao što ću i ja to pokušati“, poručio je tokom izborne noći nosilac liste socijaldemokrata Martin Šulc. Šulc je posebno naglasio činjenicu da će evropski narodnjaci, i pored pobede na izborima, izgubiti oko 60 poslaničkih mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta.

„Ne znam da li takva partija može da kaže da ima pravo da vodi EU“, zapitao se Šulc i dodao da bez socijaldemokrata neće biti većine u novom Evropskom parlamentu. „Videćemo ko će na osnovu svog programa moći da napravi većinu“, naglasio je Šulc. On je najavio da očekuje pregovore svih „proevropskih demokratskih partija“ i ponovio da se socijaldemokrate zalažu za borbu protiv nezaposlenosti i zloupotrebe i izbegavanja plaćanja poreza, kao i za jaču kontrolu u bankarskom sektoru EU.

Komentarišući pobedu ultra desničarskog „Nacionalnog fronata“ u Francuskoj, Martin Šulc ocenjuje da je „loš dan za Evropu onaj u kome partija sa tako otvorenom politikom rasizma, ksenofobije i antisemitizma osvoji četvrtinu glasova u Francuskoj“ i poziva sve proevropske partije da ozbiljno sagledaju značenje takvih rezultata na izborima.

„Nisu ljudi tvrdokorni ekstremisti već su razočarani, izgubili su poverenje i nadu. Mi zato i insistiramo na otvaranju novih radnih mesta, pogotovo za mlade, na pravilnom korišćenju poreza i verodostojnoj Evropskoj uniji koja se brine o budućnosti cele jedne generacije, a ne samo spašava banke“, poručio je kandidat socijaldemokrata za mesto predsednika Evropske komisije, Martin Šulc.

Liberali očekuju da ostanu treća grupa po snazi

Da je Evropskom parlamentu neophodna stabilna većina „ne manja od 400 poslanika“ i da takve većine ne može bit bez pregovora sa liberalima, smatra kandidat Alijanse liberala i demokrata Gaj Verhofstad. On kaže da će liberali, koji imaju oko 70 osvojenih mesta, pregovarati sa još 15 parlamentaraca iz šest zemalja-članica i očekuje da će ostati treća po jačini politička grupa u Parlamentu.

„Mi ćemo, kao treća po snazi politička grupa, učestvovati u stabilnoj većini novog Evropskog parlamenta samo ako se ona zalaže za drugačiji program Evropske komisije od onoga koji je bio aktuelan prethodnih pet godina. Ne želimo da nastavimo sa konzervativnom politikom ako je ona zasnovana na stavu 'izašli smo iz krize i nema potrebe za daljom strukturnom reformom' niti ćemo da podržimo većinu socijalista koja bi se zalagala za nova dugovanja i fiskalne deficite. Naš stav je da nova većina u Evropskom parlamentu mora da se dogovori o novim koracima ka integraciji EU i da to iskoristi kao motor privrednog rasta Evrope“, izjavio je Verhofstad dodavši da je moguće napraviti većinu u Parlamentu i oko programa liberala i njegove kandidature za prvog čoveka Komisije.

Pregovori o politici za narednih pet godina

Evropski zeleni kažu da su zadovoljni rezultatima izbora, koji im predviđaju oko 55 mesta u novom Evropskom parlamentu, u odnosu na prethodnih 57. Zeleni poručuju da će rado razgovarati o predlozima i programima i Junkera i Šulca, ali i dodaju da će zarad njihove buduće podrške i konzervativci i socijaldemokrate morati da razmotre svoje politike koje „u prethodnih pet godina nisu uvek bile zelene i progresivne“.

„Daćemo glas samo onima koji takođe poštuju 'zelenu politiku', što podrazumeva otvaranje 'zelenih radnih mesta', energetsku efikasnost, obnovljivu energiju, obrazovanje i zdravstvo, kao oblasti koje su od dobrobiti za celo društvo i stvaraju održive poslove u narednim decenijama. Želimo da vidimo predsednika Komisije koji će da se bori za više socijalne pravde u Evropskoj uniji i demokratiju kao prioritet Evropske komisije“, izjavila je kandidatkinja zelenih Ska Keler.

Dosadašnji predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo smatra da rezultati ovih evropskih izbora pokazuju ponovnu pobedu „političkih snaga koje su vodile i podržavale korake EU u borbi protiv krize i koje su već zastupljene u Evropskoj komisiji. „Rezultati pokazuju da je moguća jaka i funkcionalna većina u Evropskom parlamentu. Ove političke snage ne slažu se oko svakog detalja svojih politika, ali dele zajednički konsenzus o neophodnosti jačanja Evrope“, izjavio je Barozo po objavljivanju preliminarnih rezultata evropskih izbora i pozvao Evropljane da se „zbliže i odrede kojim putem Unija treba da krene napred“.