Prag opet čeka turiste

Četvrtak je popodne, putnici opet silaze na stanici Malostranska. Upravo ta, „zelena" linija podzemne železnice je proteklih godina bila skoro pusta: ona povezuje niz turističkih znamenitosti Praga, od Vaclavskih namesti preko Starog grada, prolazi ispod Vltave i nakon Malostranske stiže do Hradčana.

Mnogi putnici su opremljeni planovima grada, kapicama i rancima. To jeočit dokaz da su se turisti ovog leta konačno vratili u glavni grad Češke. I statistički podaci to potvrđuju: u prvom kvartalu ove godine je tu zemlju posetilo 2,8 miliona gostiju, dok je tokom cele 2021. bilo  svega 280.000 posetilaca.

Klara Mala iz turističke kancelarije grada Praga kaže da raste vera u oporavak turističkog sektora od „teških ekonomskih gubitaka", jer je on od vitalnog značaja za Češku. „Ljudi su opet spremni da putuju. Vidimo sve više turista na ulicama Praga."

Upola manje stranaca 

Ipak, još je dug put do potpunog oporavka. I ovaj broj turista koji je u prvom tromesečju ove godine došao u Prag, jadva da je dosegao polovinu posetilaca u istom razdoblju 2019. Naročito pada u oči manji broj stranih turista.

Broj Nemca, koji su i u Pragu najbrojniji turisti i dalje je upola manji: ove godine ih je došlo 234 hiljade, u prva tri meseca 2019. bilo ih je 407 hiljada. Sličan pad se vidi i kod turista iz Poljske ili Slovačke, takođe zemalja iz kojih dolazi velik broj posetilaca.

I turistički vodič Patrik Pechač iz Laki tursa raduje se tome što se „Prag počeo opet puniti". U poslednje dve godine je živeo od ušteđevine i skromnih prihoda od ponude virtualnog obilaska grada. Ali kaže da je zbog pandemije i dalje manje posetilaca: „Još uvek nema turista iz Kine, Indije i drugih zemalja Azije", kaže vodič.

„Zar ćeš u ratnu zonu?" 

Neki se nadaju da će se vratiti kako se budu ukinule protivpandemijse mere, ali će onda politička pitanja uticati na to da broj turista iz Kine bude manji. U poslednjim godinama je došlo do osjetnog pogoršanja diplomatskih odnosa između Praga i Pekinga, a to se odrazilo i na značajno manji broj ponuda kineskih turističkih agencija i avionskih linija.

Još jedna prepreka je rat u Ukrajini. U prva tri meseca 2019. je Prag posetilo preko 130 jiljada turista iz Rusije, ali oni sad ne mogu da dobiju vizu, niti mogu da lete za Prag. To potvrđuje i službenica gradske kancelarije za turizam: „Ruski turisti su bili veoma zastupljeni među gostima, ali oni su praktično nestali", kaže Klara Mala.

Nema mnogo ni Amerikanaca, žali se Patrik: „Američki turisti nam kažu kako su njihovi prijatelji i porodicei zabrinuti zato što putuju u ratnu zonu. Oni Češku i Ukrajinu vide u istom području istočne Europe." Ali čak i oni koji su dovoljno „hrabri" da se suoče s opasnostima Praga – koje se svode u najgorem slučaju na preteran račun u restoranu ili taksiju – imaju utisak da je teže doći u Prag nego pre.

Veća cena goriva i pandemija smanjili su broj letova i putnika koji stižu na praški aerodrom Vaclav Havel. Ali turizam, koji je donosio 2,9% BDP-a Češke pre pandemije, jeste previše važan ekonomski sektor, pa se ovakvo stanje ne može zadržati.

Nije dobro ni kada ih je previše 

Turističke ustanove Praga i čitave Češke kao i praški aerodrom pokrenuli su više akcija kako bi privukli strane turiste. Potencijalno tržište im je Bliski istok uključujući i Izrael, ali žele da dovedu i više turista iz odabranih zemalja Europe. Aerodrom se trudi da dobije direktne letove ili makar letove sa presedanjem koji bi ga povezali sa američkim aerodromima, objašnjava direktor praškog aerodroma Jaroslav Filip.

Ali i u Pragu su ljudi sve više svesni toga da je previše posetilaca takođe problem. 2019. je grad posetilo skoro 8 miliona turista i izazvalo iste probleme kao i u brojnim drugim turističkim odredištima: stanovi nestaju i umesto njih nastaju apartmani za turiste, gradske znamenitosti se oštećuju od tolike gomile turista, a onda je tu i buka noćnog života.

Gradska uprava je bila odlučna da pandemiju iskoristiti za promenu: „Pandemija se pokazala kao privremeno rešenje za previše turista", kaže Klara Mala. „Dobili smo vreme da pipremimo  strategiju za turizam koji bi se na grad odrazio na održiv način, za više gostiju koji traže kulturna zbivanja, kvalitetnu gastronomiju i usluge, ali i da bi posetioce usmerili na šire područje grada, a ne samo u srazmerno zbijen centar."

Sve su to želje koje se mogu čuti od Barselone do Venecije, od Pariza do Dubrovnika – ali takve goste je teško naći, pogotovo dok stižu i oni koji teže samo dobrom provodu. Pechač želi da se turizam vratiti na punu brzinu već sledeće godine, „čim rat završi i Kovid-19 postane tek još jedan soj gripa." 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.