Ovo je dobra vest za sve one kojima je stalo do toga da se genocid, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti širom sveta krivično gone i da se krivci pozovu na odgovornost: Radovan Karadžić, šef srpskih nacionalista u ratu oko bivše jugoslavenske republike Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995, ostatak svog života provešće u zatvoru. To je pravosnažno presudio Krivični sud za bivšu Jugoslaviju UN, odnosno naslednik Tribunala, tzv. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu.
Radovan Karadžić je rođen 1945. godine u Crnoj Gori, ali se kao mladić doselio u Sarajevo. Tamo je maturirao, studirao i dugi niz godina radio kao psihijatar. Sve dok početkom devedesetih nije počeo da se bavi politikom. Vrlo brzo je postao vođa srpske nacionalističke stranke u toj tada još jugoslavenskoj republici.
Karadžićev put
Na međunarodnom nivou, taj čovek s prepoznatljivom bujnom, sedom kosom, postao je poznat zbog brutalnih proterivanja svih građanki i građana koji su se usprotivili politici srpskih nacionalista, kao i zbog proterivanja svih nesrba iz onih delova BiH koje su njegove jedinice kontrolisale. Ona područja zemlje u kojima srpski nacionalisti nisu mogli da napreduju, „predsednik“ Karadžić je naredio da budu opkoljena. Samo u Sarajevu je tokom opsade život izgubilo više od 11.000 muškaraca, žena i dece.
Zločinačka politička karijera Radovana Karadžića svoj vrhunac je dostigla nakon osvajanja istočnobosanskog gradića Srebrenica. Njegova soldateska ubila je više od 8.000 muslimanskih dečaka i muškaraca. Ubrzo nakon toga, trupe NATO zaustavile su rat oko Bosne i Hercegovine. „Predsednik“ bosanskohercegovačkih Srba, protiv kojeg je u trenutku okončanja rata već odavno bila podignuta optužnica zbog ratnih zločina, smenjen je nakon međunarodnog pritiska – i nestao je s lica zemlje.
Dok su ga međunarodne snage su u međuvremenu stacionirane u BiH tražile po čitavoj zemlji, vođa nacionalista se više od deset godina krio u susednoj Srbiji. Čovek koji se predstavljao kao iscelitelj iliti doktor alternativne medicine, uhapšen je tek 2008. i izručen Tribunalu UN za ratne zločine. Taj sud mu je 2016. izrekao prvostepenu presudu od 40 godina zatvora, ali i najavio reviziju presude, jer se tokom tog procesa nije raspravljalo o dodatnim optužbama. Karadžićeva odbrana to je prihvatila u nadi da bi tom prilikom moglo da dođe do smanjenja kazne ili čak do oslobađanja.
Poruka SAD, Rusiji, Kini
Konačna presuda je, međutim, sušta suprotnost. Doživotni zatvor za Radovana Karadžića s jedne strane znači zadovoljenje pravde za žrtve „etničkog čišćenja“ onih područja koja su za vreme rata kontrolisali srpski nacionalisti. To je i signal nacionalistima koji do danas vladaju u Republici Srpskoj, ali i svim kritičarima Tribunala UN za ratne zločine u drugim zemljama proizašlim iz raspada Jugoslavije koje u tom Tribunalu ne vide instancu međunarodnog prava, već neku vrstu suda pobedničke strane.
Osim toga, pravosnažna haška presuda u slučaju Karadžić poruka je i zemljama poput SAD, Rusije ili Kine koje odbijaju da svoje državljane predaju međunarodnim sudovima i koje bi međunarodno pravo najradije da ukinu. Njima, kao i eks-jugoslavenskim kritičarima međunarodnog pravosuđa, Tribunal je pokazao da je, uprkos svim otporima, u stanju da donese pravdu i da je sprovede.
Upravo time ova presuda Tribunala za bivšu Jugoslaviju šalje najvažniji signal svim političarima i vojskovođama na ovoj planeti koji misle da u ratu zakonske norme i odredbe ne važe. Poruka glasi: morate i dalje računati s međunarodnim krivičnim gonjenjem koje će vas kad-tad stići, isterati vas pred međunarodno priznate sudove, presuditi vam prema međunarodno važećem pravu i poslati tamo gde će Radovan Karadžić provesti ostatak svog života – u zatvoru.