Predsednik Izraela u Abu Dabiju: Mnogo toga zajedničkog

Ovo putovanje se smatra istorijskim: prvi je put da je izraelski predsednik bio u poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Boravak Jicaka Hercoga i njegove supruge Mihal Abu Dabiju i Dubaiju privukao je međunarodnu pažnju.

Nakon što je izraelski premijer Naftali Benet prošlog decembra bio u poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), poseta predsednika Hercoga čini se kao simbolična potvrda onoga što je već postignuto. Koliko Emirati cene sve bliži odnos sa Izraelom govori i činjenica da je u prisustvu gosta istaknuta izraelska zastava.

Ali tek što je počelo svečano raspoloženje, odmah se i poremetilo: Huti-pobunjenici iz Jemena ispalili su rakete na Abu Dabi. Ministarstvo odbrane Emirata saopštilo je da je presrelo i uništilo projektil. Ipak je granatiranje bilo dramatičan podsetnik da nisu baš svi srećni zbog posete izraelskog šefa države – Huti, a još manje Iran koji ih podržava. 

Protivnici Irana

I pored nagle promene atmosfere, Jicak Hercog nije razočarao svog domaćina. „Ovde smo zajedno da pronađemo načine i sredstva da donesemo punu bezbednost ljudima koji traže mir u našem regionu“, uverio je izraelski predsednik prestolonaslednika Abu Dabija šeika Mohameda bin Zajeda Al Najana, saopštila je agencija za štampu izraelske vlade.

Istovremeno, raketna paljba podseća i na jedan od motiva koji je naveo Izrael i Emirate da 2020. potpišu takozvani „Avramov sporazum“,čiji je cilj da nekada zategnute odnose između dveju zemalja zameni partnerstvom i saradnjom – pa i u obračunu sa zajedničkim neprijateljem, Iranom. „Avramov sporazum“ je značajno dostignuće SAD pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom.

Izrael je do sada doduše odbijao da Emiratima isporuči svoj odbrambeni štit pod nazivom „Gvozdena kupola“, podseća za DW politikolog Joel Guzanski sa Instituta za studije nacionalne bezbednosti (INSS). Ipak: „Sada bi Izrael mogao da učini više. Ne mora da isporuči ceo sistem ’Gvozdene kupole’, ali na neki način bi mogao da stane uz Emirate i Saudijce u trenutku kada im je to potrebno.“

S izraelske tačke gledišta, podrška novim partnerima imala bi preventivni karakter: dok su oni uključeni u indirektni sukob sa Iranom preko Huta, Izrael sebe vidi direktno izloženim pretnji koju Teheran predstavlja kroz prisustvo svojih snaga u ratom razorenoj Sirije.

U principu, suočavanje s Iranom je teško za UAE, kaže politikolog Sebastijan Sons iz bonskog bliskoistočnog istraživačkog centra CARPO. Ujedinjeni Arapski Emirati su svesni da im je potrebna protivteža iranskoj pretnji. Međutim, UAE takođe teže kontrolisanom i pragmatičnom odnosu sa Iranom.

„Između Irana i UAE se već nekoliko meseci vode i razgovori na veoma visokom nivou“, ukazuje Sons za DW. Ipak, partnerstvo s Izraelom ukazuje na jedan novi pravac: „U sektoru bezbednosti UAE pokušavaju da rade sa što više aktera. To ne funkcioniše uvek, ali je mnogo bolje nego u susednoj Saudijskoj Arabiji.“

Procvat ekonomskih odnosa

Za obe zemlje je važna i ekonomska i tehnološka saradnja. Već 2021, prve godine nakon potpisivanja „Avramovog sporazuma“, UAE su bile jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Izraela. Obim trgovine je značajno povećan a do 2031. bi trebalo da bude oko milijardu dolara. Većina sporazuma sklopljena je u oblastima hrane, poljoprivrede, zdravstva, vazdušnog saobraćaja, vode i energije. Već su planirani i novi sporazumi.

Tehnološka saradnja od centralnog je značaja za čitav region, kaže Sebastijan Sons. Pošto klimatske promene utiču na sve zemlje, akcije imaju smisla samo ako su zajedničke.

„Izrael je bez sumnje tehnološki najnapredniji igrač u regionu i stoga veoma interesantan partner – ne samo za UAE, već i za druge zalivske države. Tehnološki im je Izrael potreban, jer ne mogu same da se suoče sa tim izazovima.“

Čak i u ekonomskoj konkurenciji s drugim visokorazvijenim državama Zaliva, pre svih Saudijskom Arabijom i Katarom, UAE se oslanjaju na saradnju sa Izraelom. Zato se nadaju većem uspehu programa koji sprovode i druge države poluostrva – diverzifikacija privrede i digitalizacija. Sve te države pokušavaju da privuku strane investitore.

Stabilnost kroz saradnju

Izrael ne samo da dalje razvija izvozno tržište na Zalivskom poluostrvu, već zajedničkim projektima obezbeđuje i mirne odnose sa susedima. Jedan od najnovijih projekata je izgradnja solarne elektrane u jordanskoj pustinji koju finansiraju investitori iz Emirata. Nakon završetka, elektrana će Izraelu isporučivati ekološki prihvatljivu električnu energiju. Istovremeno, Izrael snabdeva Jordan neophodnom vodom.

Projekti poput ovih okupljaju ljude i smanjuju spremnost da se upuste u nasilne sukobe. Izrael se na taj princip oslanja u svojim odnosima i sa drugim arapskim državama, sa kojima je restrukturirao svoje odnose. To uključuje Bahrein i Sudan, koji su takođe potpisali „Avramov sporazum“. Izrael je takođe potpisao i mirovne ugovore sa Egiptom (1979) i Jordanom (1994), a krajem 2020. uspostavio je i diplomatske odnose sa Marokom.

Saudijska Arabija – poželjni partner

Izrael je takođe zainteresovan za sporazume sa drugim zemljama. Posebno mu je važan sporazum sa Saudijskom Arabijom. „Ako bi ta kraljevina, kao jedna od najvažnijih zemalja u islamskom svetu, gde se nalaze i njena centralna sveta mesta, mogla da zaključi sporazum sa Izraelom, to bi bio ogroman korak napred“, ocenjuje Joel Guzanski.

Ali jasno je da je to veoma teško. Sa druge strane, Saudijska Arabija zavisi od partnera. „Zemlja ne može da računa na Amerikance kao nekada. Njima treba neko u regionu, a to bi mogao biti Izrael.“

Međutim, normalizacija je malo verovatna, kaže Sebastijan Sons. „Glavni razlog je to što u Saudijskoj Arabiji i dalje postoje snažni antiizraelski krugovi, mnogo jači nego u UAE, uključujući kralja Salmana bin Abdulaziza Al Sauda.“

Ipak, prema izraelskim izveštajima, prestolonaslednik Mohamed bin Salman i bivši izraelski lider Netanjahu već su imali nekoliko nezvaničnih razgovora poslednjih godina. Stoga analitičar Sons smatra da će u budućnosti doći i do „intenziviranja saradnje u vojnoj, ekonomskoj ili energetskoj sferi“.

Jedan od tih nezvaničnih sporazuma između Saudijske Arabije i Izraela zapravo je bio ključan za predsedničku posetu UAE.

Izraelski predsednik Hercog i prva dama mogli su da prelete Saudijsku Arabiju, pošto je Rijad dozvolio izraelskim avionima pristup svom vazdušnom prostoru.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.