Predsednički izbori u Iranu bez favorita

Iran bira naslednika Ebrahima Raisija koji je poginuo u helikopterskoj nesreći 19. maja. Šestorica kandidata, koje je odobrio Savet čuvara, imala su tri nedelje da na televizijskim sučeljavanjima i predizbornim skupovima širom zemlje mobilišu birače.

Od ukupno 83,5 miliona stanovnika, 61 milion ima pravo glasa. Ali aktuelna ispitivanja javnog mnjenja predviđaju da više od 30 miliona iranskih građana neće izaći na izbore. Oni su razočarani višedecenijskim političkim represijama, ekonomskom krizom i propalim reformama.

Najveću izlaznost od 51,7 odsto predviđa institut za društvena istraživanja Meta. Taj institut deluje u sklopu Univerziteta Imam Sadek, koje je osnovano nakon Islamske revolucije i na kojem se obrazuju budući vodeći kadrovi u državnim službama. Među njima je i 58-godišnji Said Džalili, predstavnik tvrde linije i bivši iranski „nuklearni“ pregovarač. Smatra se da je to kandidat krajnje konzervativnog tabora na predsedničkim izborima.

Mala prednost za umerenijeg kandidata

U prvim predizbornim anketama vodio je Džalili, ali prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja instituta Meta, sada vodi umereniji Masud Pezeškijan. On bi mogao da osvoji 24,4 odsto glasova. Pezeškijan je od 2001. do 2005. bio ministar zdravlja tokom predsedničkog mandata Muhameda Hatamija. On je već želeo da se kandiduje na predsedničkim izborima 2021. godine, ali ga je Savet čuvara odbio.

To što je njegova kandidatura sada odobrena smatra se strategijom Saveta čuvara za mobilisanje birača. Pezeškijan pokušava da pridobije razočarane sledbenike reformista. On je, recimo, u predizbornoj kampanji kritikovao politiku obaveznog nošenja tradicionalne marame. „Obećavam da ću zaustaviti taj način ponašanja, s kojim se na ulicama suočavaju naše kćeri i sestre“, rekao je u nedelju na predizbornom skupu u Teheranu.

Pezeškijan se zalaže za stvaranje novog poverenja između moguće umerene vlade i stanovništva. Njegovi pristalice ga vide kao poslednju šansu za sprečavanje pobede predstavnika tvrde struje. Nadaju se da će strah od pobede ultrakonzervativnih političara kao što je Džalili mobilisati i one koji nisu nameravali da izađu na izbore.

Said Džalili i predsednik parlamenta Mohamad Bager Kalibaf smatraju se najizglednijim konzervativnim kandidatima. Ostala tri kandidata, prema anketama, imaju manje od pet odsto glasova.

Zadnje ispitivanje javnog mnjenja instituta ISPA od 23. juna takođe predviđa tesnu pobedu Pezeškijana s 24,4 odsto, dok bi Džalili dobio 24, a Kalibaf 14 procenata. Taj institut sa sedištem u Teheranu nije državna institucija, ali se smatra bliskim vladi.

Ako ovog petka nijedan kandidat ne bude osvojio apsolutnu većinu, 5. jula održava se drugi krug izbora.

Inscenirani izbori za legitimnost

U Iranu predsednik nije državni poglavar, nego u stvari predsednik vlade. Pritom stvarnu vlast u svojim rukama drži verski vođa, ajatolah Ali Hamnei. Taj 85-godišnjak ima odlučujući uticaj i u Savetu čuvara, insistuciji koja određuje i to ko sme da se kandiduje na izborima. Vlastodršci pomoću izbora pokušavaju da daju legitimitet svom režimu, ali je mogućnost izbora veoma ograničena.

Stručnjaci nakon ovih izbora ne očekuju velike političke promene. „S ovim kandidatima vrhovni vođa ne ulazi u velike rizike. Vođstvo pre svega želi kontinuitet“, kaže ekspertkinja za Iran Azedeh Zamirirad iz nemačke fondacije Nauka i politika (SWP).

„Neću izaći na izbore“, kaže jedan 27-godišnji mladić za DW. „Učestvovao sam na uličnim protestima iako je bilo opasno po život. Želim da nestanu. Zašto sad da im dfam legitimitet svojim glasačkim listićem?“

I drugi mladi birači izrazili su razočarenje. Presudno za takvo njihovo držanje je brutalno postupanje snaga bezbednosti prema demonstrantima koji su se, nakon smrti 22-godišnje Jine Mahse Amini u septembru 2022, mesecima okupljali na ulicama. Nasilno gušenje tih protesta izazvalo je duboke podele u društvu i dodatno demotivisalo birače.

Nepoverenje prema predizbornim obećanjima

Mnogi birači ne veruju obećanjima kandidata. Već je i na prethodnim predsedničkim izborima u leto 2021. izlaznost bila mala – 48,8 odsto. To je bio najmanji odziv birača nakon revolucije 1979. godine.

Prema anketama ISPA, izlaznost bi ovoga puta mogla da bude oko 50 odsto. Od slabe izalznosti u prošlosti su profitirali pre svega oni koji zastupaju tvrdu liniju: mogli su da se pouzdaju u svoje verne birače iz religioznog miljea koji izlazak na birališta vide kao svoju dužnost. Ali, za razliku od prošlih izbora, oni sada mogu da biraju između dva konzervativna kandidata, što znači da se glasovi neće koncentrisati samo na jednog od njih. Ako Pezeškijan ne uspe da mobiliše svoje birače, verovatno će se ići u drugi krug.

„Govor ili pisanje o bojkotu izbora za ljude u Iranu može da ima teške posledice“, izveštavaju aktivisti iz te zemlje na društvenim mrežama. To se smatra „propagandom protiv režima“ i kažnjava se zatvorom do godinu dana.

Poznati primer je slučaj Narges Mohamadi. Ta dobitnica Nobelove nagrade za mir, koja se nalazi u zatvoru, u martu ove godine pozvala je na bojkot parlamentarnih izbora. Zbog te akcije i njene korespondencije sa zapadnim političarima, kao i zbog solidarnosti s jednom novinarkom koja je ponovo završila u zatvoru, osuđena je na godinu dana zatvora zbog „propagande protiv države“, objavio je njen advokat Mostafa Nili prošle nedelje na platformi Iks.

Narges Mohamadi je iz zatvora poslala saopštenje  u kojem kaže da neće izaći na predsedničke izbore. A uputila je i pitanje vlastima: „Kako može da se postavi glasačka kutija pred one ljude kojima pretite oružjem i zatvorom i koje tlačite?“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku