Preko reke pa u Tursku

Murat Čapan, glavni i odgovorni urednik turskog političkog magazina NOKTA, prešao je 24. maja reku Evros na tursko-grčkoj granici i prebegao u Grčku. Bio je to pokušaj spasavanja, nakon što ga je turski sud zbog terorističkih aktivnosti i učešća u puču, osudio na 22 godine zatvora. Ali nekoliko dana nakon bekstva novinar se ponovo našao u turskom zatvoru. Šta se dogodilo?

Grčko udruženje za zaštitu ljudskih prava (ELEDA) ima objašnjenje: i pre nego što je Čapan uspeo da podnese zahtev za azil, pripadnici grčkih snaga bezbednosti najvjerovatnije su ga silom vratili u Tursku. S Čapanom su navodno bile još četiri osobe koje su takođe uhapšene. Potom su, pretpostavlja se, narednih sedmica grčke vlasti vratile u Tursku i druge „azilante“, kaže za DW predsednica udruženja ELEDA, pravnica Klea Papapantoleon.

„Zabeležili smo više takvih slučajeva. Članovi porodica tih ljudi iz Turske su nam, nezavisno jedni od drugih, dali iste informacije. Zaista postoje jake indicije da te ljude u Tursku vraćaju ilegalno i silom. Ukoliko se pokaže da su optužbe bile tačne, to će biti eklatantna povreda Ženevske konvencije o izbeglicama. Međutim, koliko god da su informacija članova porodica verodostojne, mi nismo sud i ne možemo sebi da dozvolimo da izvlačimo bilo kakve zaključke. Njima se mora pozabaviti pravosuđe“, dodala je Klea Papapantoleon. Njeno udruženje je zato s tim upoznalo Vrhovni sud Grčke a nadležnom tužilaštvo prosleđen je dokazni materijal. Reakcije još nema.

Sistematsko vraćanje u Tursku?

Prema informacijama dobro informisanog „Lista za novinare“, ilegalna vraćanja prebeglih turskih građana iz Grčke postala su rutina. U većini slučajeva radi se o ljudima optuženim za pokušaj puča u leto 2016. odnosno o onima koji beže od čistki turskog predsednika Erdogana. Tako atinski „List za novinare“ piše o „maskiranim i naoružanim osobama“ koje se kreću grčkom stranom reke Evros i „otimaju turske državljane“ koje onda isporučuju nadležnim službama u Turskoj. Portparol grčke vlade Dimitris Janakopulos to je međutim jasno i glasno demantovao još u junu.

Jedan visokorangirani policijski službenik koji je želeo da ostane anoniman izjavio je za „List novinara“ da se prisilna vraćanja ne dešavaju i dodao da ona „iz geografskih razloga“ nisu moguća. On je time želeo da objasni da je leti vodostaj pogranične reke toliko nizak da se čamcem ne može preći iz Turske u Grčku. Pre izvesnog vremena grčki ministar za migracije Janis Mucalas izrazio je sprenost da se te optužbe razjasne, a i ministar javnog reda Nikos Toskas je, pišu mediji, pokrenuo istragu. Rezultati nisu poznati.

Neophodna saradnja s Turskom

Socijalno-liberalna partija To Potami je kao jedina politička partija u Grčkoj prozvala Državno tužilaštvo u Atini i zauzela se za brzo razjašnjavanje tog slučaja. I u tom slučaju je reakcija pravosuđa izostala. Portparola stranke Dimitrisa Ciodrasa to ne iznenađuje. „Svi mi znamo da je pravda spora, a i da leti pravosuđe i čitava birokratija rade još sporije. Zato nije realno očekivati rezultate pre kraja avgusta“, kaže Viodras za DW. Njegova stranka će i dalje da radi na tome i iniciraće debatu u parlamentu.

Navodna prisilna vraćanja turskih državljana u međuvremenu su izazvala pažnju i međunarodne javnosti. Gi Verhofštat, šef poslaničkog kluba liberala u Evropskom parlamentu obratio se pred letnju pauzu evropskom komesaru za useljavanje Dimitrisu Avramopulosu s molbom da što pre ispita te optužbe. Zabrinutost je izrazio i UNHCR, mada ta organizacija ne raspolaže sama informacijama već se poziva na grčko udruženje za ljudska prava.

Aktivistkinja Kleo Papapantoleon ukazuje za kraj i na praktične, odnosno političke dimenzije tog složenog problema: „Čak i ako bi grčko pravosuđe radilo punom parom, ono bi moralo da usko sarađuje sa turskim kolegama kako bi ispitalo optužbe. A to nije lako.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android