Premalo žena na čelu porodičnih firmi

Porodična preduzeća imaju centralnu ulogu u nemačkoj ekonomiji. To potvrđuju i aktuelne procene Instituta za istraživanje malih i srednjih preduzeća iz Bona, prema kojima je skoro 94 odsto od oko 3,6 miliona kompanija u Nemačkoj u porodičnom vlasništvu.

Međutim, kada je u pitanju rodna ravnopravnost, te kompanije nisu tako sjajna. Procenat žena u izvršnim odborima sto najprofitabilnijih firmi je samo 8,3 odsto, pokazao je godišnji izveštaj švedsko-nemačke fondacije „AllBright“ iz marta ove godine.

To je samo mali pomak u odnosu na pre dve godine, kada ih je bilo sedam odsto. Zato se u izveštaju zaključuje da se situacija po pitanju rodne ravnopravnosti u nemačkim porodičnim preduzećima suštinski ne menja, iako je to pitanje sve važnije u svetu.

Poređenja radi, u 160 kompanija koje se kotiraju u tri glavna indeksa na Frankfurtskoj berzi, procenat žena na visokim pozicijama skoro duplo je veći: 14,3 odsto. Pa ipak, i to je nisko u odnosu na svetske kompanije. Više od dve trećine porodičnih firmi u Nemačkoj nema nijednu ženu u svojim upravnim odborima.

Što je firma „privatnija“, to je u rukovodstvu više muškaraca

Prednost porodičnih firmi je u tome što se u njima razmišlja generacijski, a ne kvartalno, ukazuje se u izveštaju fondacije „AllBright“. I upravo zato je važno da se pitanje rodne ravnopravnosti ne ignoriše. To je jedna od najvažnijih društvenih tema, koja ima dalekosežne posledice i predstavlja ozbiljan izazov za firme. Trenutno je, međutim, situacija takva da, „što je firma ’privatnija’, to njeno rukovodstvo više muško“, navodi se u studiji.

Uočljivo je takođe da „očekivanja javnosti“ imaju uticaj na ravnopravniji položaj žena: u 40 najbolje kotiranih firmi na Frankfurtskoj berzi, dakle u onima koje su u fokusu javnosti i koje moraju da budu transparentne, procenat žena u visokom menadžmentu iznosi skoro 20 odsto.

Porodične firme manje transparentne

S druge strane, čak 70 porodičnih preduzeća koja se spominju u izveštaju imaju najlošije rezultate kada je u pitanju rodna ravnopravnost. Procenat žena u njihovim rukovodstvu od 2020. ostao nepromenjen i iznosi samo 4,8 odsto.

Izveštaj je takođe pokazao da su članovi porodice koja je vlasnik veoma retko u rukovodstvu velikih porodičnih kompanija. Porodica uglavnom kontroliše bogatstvo firme tako što imenuje članove nadzornih odbora i drugih kontrolnih organa, dok upravljanje delegira na menadžere koji nisu članovi porodici.

„Rodna različitost privlači vrhunske talente“

Kada zapošljavaju nove ljude, i kompanije na berzi i one porodične oslanjaju se na istu bazu kadra – ali donose različite odluke. „U prvih 40 firmi na berzi, 38 odsto izabranih kandidata u poslednje dve godine bilo je ženskog pola. S druge strane, najvećih 70 porodičnih preduzeća angažovalo je samo šest odsto žena. U stvari, zaposleno je više muškaraca koji se zovu Štefan (7), nego ukupno žena (6)“, navodi se u izveštaju.

„Diverzitet je atraktivan za vrhunski kadar, a zastareli način razmišljanja nije“, ukazuju iz fondacije„AllBright“. Zato porodične firme rizikuju da će angažovati lošiju radnu snagu. „Ipak, porodična preduzeća su oduvek bila vešta u prilagođavanju: preživela su ona koja su prepoznala znake vremena i iskoristila ih za sebe.“

Sve u svemu, porodične firme, uprkos svemu, imaju dobre preduslove da savladaju te izazove, ali potrebno je da što brže preispitaju svoje prioritete, zaključuje se u izveštaju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.