Prepreke na Novom putu svile

U proteklih 25 godina nastao je veliki broj platformi koje se koncentrišu na centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu – na zemlje takozvane tranzicije. Ipak, teško da je ijedna od tih platformi ambiciozna poput kineskog formata 16+1 koji godišnje okuplja predstavnike Pekinga i 16 zemalja od Baltičkog do Jadranskog mora, uključujući i države Zapadnog Balkana. Jedanaest njih su članice EU, dok su pet u raznim fazama pristupnog procesa. Za Kinu je to multilateralna platforma usmerena na „pragmatičnu saradnju", pre svega na korišćenje ekonomskog potencijala ovih zemalja.

Nakon Varšave, Bukurešta, Beograda i Sudžoa, ove godine se šefovi država i vlada 17 zemalja sastaju u Rigi tokom ovog vikenda. Samite na najvišem političkom nivou prate poslovni forumi, konferencije nevladinih organizacija i drugi događaji na marginama.

Pre samo nekoliko godina ništa nije ukazivalo na ovakav razvoj. Devedesetih i početkom dvehiljaditih su vlasti u ovih 16 zemalja uglavnom primenjivale ideološku antikomunističku diplomatiju u kojoj nije bilo mesta za tesne odnose sa Kinom. Danas su, kao što je opšti trend u EU, politička pitanja gurnuta u stranu te je nastao prostor za takozvanu ekonomsku diplomatiju. Tvrdi se da odnosi Kine i zemalja centralne i jugoistočne Evrope nikada nisu bili bolji. Poznavaoci prilika u Pekingu smatraju da su ti odnosi sada sazreli i prevazišli početnu fazu ponovnog upoznavanja.

Ranije ove godine je predsednik Si Đinping posetio tri države tog regiona – Češku, Srbiju i Poljsku – pokazujući i time da je strateški značaj prostora porastao u očima Pekinga, te da su ove države došle na agendu i samog predsednika najmnogoljudnije zemlje sveta.

Tako je 16+1 postao ključni deo kineskog Novog puta svile. Koreni leže kako u domaćim imperativima – razvoj regiona zapadne Kine i izvoz – tako i u žeđi za kapitalom širom Azije, Afrike i Evrope. Ideja Novog puta svile ujedinjuje razvojne agende, političku koordinaciju, „civilizacijski dijalog" kao i niz mera kojima se promoviše ekonomska saradnja. Ciljevi koje pri tome zadaje političko rukovodstvo u Pekingu uključuju suzbijanje dispariteta u razvoju raznih svetskih regiona i negativnih efekata globalne finansijske krize. Analitičari ovaj kineski poduhvat čak nazivaju „alternativnim modelom globalizacije".

U praksi je format 16+1 za samo nekoliko godina značajno povećao značaj centralne i jugoistočne Evrope za Kinu i obratno. Primera radi, Kina je prošle godine zabeležila robnu razmenu sa ovih 16 zemalja od 55 milijardi američkih dolara, što je gotovo jednako tradicionalno ogromnoj razmeni sa Rusijom (60 milijardi). Povećan je obim kineskih investicija, razvija se veliki broj infrastrukturnih projekata kao što je brza pruga Beograd-Budimpešta kao deo „brzog puta" od Kine do Evrope, preko Atine do Budimpešte.

Uprkos tim uspesima ostaje utisak da 16+1 tek treba da iskoristi svoj puni potencijal s obzirom da se još uvek mnogo više obećava i planira nego što se radi. Ekonomska saradnja Kine i 16 država je i dalje patuljasta u poređenju sa saradnjom Kine i zapadnog dela EU. Osim toga predstavnici evropskih zemalja u ovom formatu ne mogu biti zadovoljni ni velikim disbalansom u robnoj razmeni koji ide u korist Kine, ni brzinom kojom pristižu kineske grin fild investicije. Za lidere ovih zemalja je krucijalno da vide rezultate u što kraćem roku jer ekonomski uspesi znače političku legitimaciju i kapital koji se onda koristi na izborima.

Jedan od razloga što realnost još nije dostigla očekivanja je što odnosi dve strane tek treba da naviknu na novu „kinesku normalnost" – privredni rast od samo 6,5 odsto godišnje. Drugi razlozi leže u samom prostoru od Baltika do Jadrana gde često manjka humanih resursa, kapaciteta i iskustva kako bi se ispratila kineska brzina. Uspešnu saradnju koče i domaće, regionalne i evropske političke prilike. Zato su prve godine saradnje bile velika lekcija i za Kinu. No za razliku od svojih sagovornika, kineski političari ne moraju da jure za instant-uspesima već često polažu kamene temeljce za decenije koje dolaze.

Godišnji samit u Rigi nudi mogućnost kineskim liderima i njihovim sagovornicima da sumiraju šta je do sada urađeno i definišu nove ciljeve i polja saradnje. U vreme višestrane krize u EU, uspona destruktivnih političkih snaga i pojačanih tenzija između Rusije i NATO, na forumu 16+1 se pruža retka prilika da se vizionarski razmišlja o ekonomskoj obnovi. S obzirom na to, mnogi su spremni da prihvate činjenicu da ne ide sve uvek brzo kako se očekuje. Sama priča je još uvek dovoljno privlačna liderima evropskih zemalja da ulažu resurse u svoje odnose sa Kinom. S druge strane, Peking dalje jača svoju poziciju i ideju Novog puta svile ka Evropi i dalje. I to ne samo ekonomski, već i na nivou ideja i paradigmi za budućnost.

*Makedonski politikolog Anastas Vangeli je istraživač na Školi za društvena istraživanja Poljske akademije nauka. Master studije je pohađao na Kineskom narodnom univerzitetu u Pekingu i Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti.