Prerano postavljeno pitanje

Evropske integracije Srbije pretvorile su se u ključne teme novog predsednika i nove premijerke Srbije. Izjava predsednika Aleksandra Vučića u kojoj od Evropske unije traži da Srbiji saopšti kada će je primiti u članstvo, već je izazvala dosta pažnje, ali to kao da nije bilo dovoljno, pa je i premijerka Ana Brnabić dala svoj doprinos izjavom da će, ukoliko bude dileme EU ili Rusija, Srbija odabrati EU. I dok je izjava predsednika izazvala određene reakcije, izjava premijerke dovela je do svojevrsne uzbune na srpskoj političkoj sceni. Ako je verovati pojedinim tabloidima, ta izjava izazvala je šok u vladi Srbije i bila je praćena zahtevima da se predsednik i premijer dodatno obrate javnosti i objasne, kako se navodi, taj „novi spoljnopolitički kurs zemlje“.

Vučićev pucanj u prazno

„Izjava predsednika Vučića običan je pucanj u prazno, bez nekog posebnog efekta, jer je daleko dan kada će se odlučivati o prijemu Srbije u EU“, ocenjuje za DW Vladan Marjanović, spoljnopolitički novinar nedeljnika NIN. „Ali s druge strane, imam izvesnog razumevanja za Vučićev potez, jer bez nekog jasnog vremenskog okvira koji bi imao pre svega psihološku funkciju, nijednoj vlasti nije lako da izgura sve što je potrebno u tom procesu.“

„Čini mi se da je Vučić odlučio da tako nešto izjavi iz prostog razloga da vidi da li će neko na to reagovati i da li će to izazvati bilo kakvu reakciju u evropskim krugovima“, dodaje Marjanović. „A opet, nemam ni utisak da je to rečeno za domaće potrebe, jer su stavovi građani o EU sve manje proevropski. Kako god bilo, mislim da će Vučiću na ovaj ili onaj način biti stavljeno do znanja da je postavio pitanje na koje u ovom trenutku ne može dobiti odgovor“.

Zamorena EU, zamorene zemlje-kandidati

„Osećaj je da su ljudi zamoreni od prevelikog iščekivanja kada je reč o evropskim integracijama i mislim da je to bio motiv predsednika Srbije da pokuša dobiti neki odgovor na tu temu“, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković. „Imamo situaciju da se stalno postavljaju neki novi uslovi kako bi se time odložio ulazak u EU i tu sumnju bi sada trebalo na neki način razbiti. Ne znam koliko je ovo najbolji način, ali je kod jednog broja ljudi imalo efekta. U tom smislu mislim da je moguće dobiti neki okvirni vremenski period, ako već se već ne može dobiti tačan datum kao što su to imale Bugarska i Rumunija, iako sam svestan da u EU nema mnogo entuzijazma za tu vrstu odgovora. U svakom slučaju, Vučić je svestan da podrška Evropskoj uniji opada u Srbiji i, što je naročito poražavajuće, opada i kod mladih ljudi“, kaže profesor Visković.

Ko je partner, a ko prijatelj?

A izjava Ane Brnabić o Srbiji, Rusiji i Evropskoj uniji je probudila sve – nevladine organizacije, poslanici, članovi vlade, opozicija – svi su imali da kažu koju reč o toj „spektakularnoj objavi“. I dok su mnogi upozoravali da u toj izjavi nema ničeg čudnog niti novog jer je Srbija više puta ponovila da njen strateški cilj jeste ulazak u EU, to ipak nije zadovoljilo patriotsku opoziciju, koja zahteva dalja objašnjenja.

Vladan Marjanović najpre primećuje da naslov intervjua Ane Brnabić „Blumbergu“ ne odgovara sadržini intervjua. „Mislim da ona to nije rekla na taj način. A ako ćemo da tražimo neke sporne momente, za mene je daleko spornija izjava BBC-u nakon toga, gde je rekla da nam je EU partner, a Rusija prijatelj. Da li to znači da nam EU nije prijatelj, a da nam Rusija nije partner? Da li odnosi s Rusijom počivaju samo na emotivnoj osnovi, a da su odnosi sa EU samo gola računica? To je besmisleno i netačno“, ocenjuje Marjanović.

Profesor Ivo Visković smatra da je dobro što se Ana Brnabić već na samom početku decidno izjasnila kakav je stav po tom pitanju. „A kao osoba koja nema neko veliko iskustvo u politici, siguran sam da ona to nije izjavila kao neki svoj lični stav. Već dugo postoji podozrenje da mi igramo neku dvostruku igru, da sedimo na dve stolice. Nakon ovakve izjave to je definitivno odbačeno. Mislim da je to dobro i zbog odnosa vlade i građana. Vlada je dakle na tom kursu i sada se traži podrška građana za takvu politiku.“

Ima sada naravno mišljenja da je Ana Brnabić progovorila Vučićevim glasom i da je to ono što zapravo misli Vučić, ali sve i da jeste tako, nije još došao trenutak da Srbija mora da donosi takve odluke, napominje Vladan Marjanović. „Mislim da je previše rano da Vučić ispituje teren na ovaj način, gde će neko umesto njega davati ovakve izjave. Više mislim da je reč o sticaju okolnosti i političkom neiskustvu, nego što je namera bila da Vučić preko nekog drugog testira javnost u Srbiji.“

I građani bi odabrali EU?

Tajming je u politici važna stvar i stoga Ivo Visković ipak smatra da je ovo ispitivanje terena i reakcije javnosti na samom početku mandata nove vlade. „Mislim da bi se, kada bi ta dilema došla i do građana, oni na kraju u većini opredelili za EU umesto Rusije. Jer bez obzira koliko ko voli Rusiju, kada pogledate – niko ne šalje decu na studije u Moskvu, nego na Zapad, niko ne štedi u rubljama, nego u evrima. Ali naravno, imamo i veze s Rusijom koje ne smemo i nećemo zapostaviti.“

Dilema Evropska unija ili Rusija nije nova i o tome se u Srbiji s vremena na vreme vodi debata. Postoje praktično dve škole mišljenja: jedna kaže da kao zemlja koja nije članica EU Srbija ne mora da donosi takve odluke i druga koja smatra da bi kao kandidat za EU trebalo da se usklađuje spoljna politika. Za Vladana Marjanovića tu nema mnogo dileme: „Sve dok nismo članica EU možemo da balansiramo na ovaj način. Na kraju krajeva, i Evropska unija i Rusija, bez obzira na narušene odnose, nisu u ratnom stanju pa da je sad ultimativno pitanje na kojoj ste strani. Ali isto tako mislim da će Srbija kada postane članica EU, kad god to bilo u budućnosti, morati da se pridržava zajedničke evropske politike.“

Odluka EU ili Rusija će jednog dana najverovatnije doći na dnevni red. Imaju li oni koji će u tom trenutku biti na vlasti spreman odgovor na tu dilemu? „Želja ovdašnjih političara svakako jeste da do takve odluke ’ili-ili’ nikada ne dođe“, ističe Ivo Visković. „Zato smatram da ovakve direktnije izjave nisu greška i mislim da je dobro da se to zna. U odnosima s Rusijom to možda može biti neprijatno, ali mislim da to ipak može da se hendluje.“ Vladan Marjanović upozorava da je važnije od svega kakvi će u nekoj budućnosti, kada Srbija bude na pragu EU, biti odnosi EU i Rusije. „Ako budu kao sada, to će imati implikacije na odnose Srbije i Rusije. Ali ako je strateški cilj Evropska unija – s tim se mora računati.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android