1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Prestanite da cedite Grčku!“

Betina Marks9. jun 2015.

Grčki ministar finansija priželjkuje da od nemačke kancelarke čuje svojevrstan „govor nade“ – jer, „pola miliona Grka već mesecima rade, a ne dobijaju platu –to gore nego u doba ropstva“, rekao je Varufakis u Berlinu.

https://p.dw.com/p/1Fdvm
Yanis Varoufakis
Foto: picture-alliance/dpa/G. Fischer

Janis Varufakis je Enfant Terrible evropske političke scene: neomiljen kod kolega, ismevan, pa čak i omalovažavan u medijima. Ali u Berlinu je grčki ministar finansija u ponedeljak uveče (8.6.) bio zvezda. Stotine ljudi došlo je da prisustvuje njegovom govoru u francuskoj katedrali na Trgu žandarmerije kako bi uživo doživeli retorički nadarenog profesora ekonomije. Na ulazu se formirao dugački red, a pred katedralom se okupilo i desetak demonstranata sa plakatima i transparentima koji su izražavali solidarnost sa Grcima. Ministar koji je već nedeljama odgovoran za neraspoloženje evropskih političara i poverilaca, dočekan je sa grčkom muzikom i aplauzom.

„Došao sam da uspostavim mostove“, rekao je Varufakis i dodao da želi da unese harmoniju „s obzirom na stalne pokušaje unošenja svađe i nesloge među narodima“. Nemci i Grci su prevladali svoje probleme od vremena Drugog svetskog rata i jedni drugima su se približili. Tek je finansijska kriza unela seme razdora među narodima, a zajednička valuta odgovorna je za sve veće udaljavanje.

„Uspostavili smo pogrešan evro-sistem“

Krivicu za prezaduženost njegove zemlje ne snose ni Grci, niti ekonomski snažne evropske države. Nemačka je uz pomoć svoje izvanredno jake ekonomije i niskih plata nagomilala ogroman spoljnotrgovinski suficit – na teret zemalja sa periferije Evrope koje su se sve više zaduživale. Sistem zajedničke valute od početka je u sebi nosio greške, tako da je kriza bila neizbežna. „Nema koristi od toga da o dugovima govorimo u moralnim kategorijama“, naglasio je Varufakais. „Mi Evropljani stvorili smo taj sistem i mi zajednički moramo da ga popravimo.“

Tri grčke vlade su jedna za drugom pet punih godina, prema rečima Varufakisa, vodile u zabludu, kako Grke, tako i Nemce . One su se pravile kao da mogu da zaustave preteći bankrot uzimanjem novih kredita i siromašenjem stanovništva. Ali to nije funkcionisalo, niti može da funkcioniše. „Zemlja, koja ne generiše privredni rast, nije u stanju da otplati dugove“, konstatovao je Varufakis.

Griechenland Athen Armut
„Gladan sam“, piše na kartonu koji drži ovaj prosjak u AtiniFoto: picture alliance/Robert Geiss

„Gore od ropstva“

Na desetine hiljada ljudi u Grčkoj izgubilo je svoje kuće i penzije. Zakonske odredbe, kojima se štite prava zaposlenih, su uklonjene. Posledica toga je da pola miliona Grka već mesecima nije plaćeno za svoj rad. „To je gore od ropstva“, naglasio je Varufakis. Zato je njegova vlada predložila poveriocima da izradi moderne zakone kojima se štite prava radnika, ali i da reformiše penzioni sistem tako da bude više priliva novca u socijalne kase, čime bi se omogućila održivost tih institucija. Ali oba predloga su odbijena. Umesto toga, poverioci su tražili nova skraćenja u oblasti penzionog sistema, u kojem su troškovi prethodno već smanjeni za 40 odsto. Pored toga, oni su tražili povećanje poreza na dodatu vrednost sa 13 na 23 procenta. Ali takvim reformama grčka privreda ne može da bude spasena. „Ukoliko nastave da cede naš narod bacajući ga u siromaštvo, mi nikada nećemo biti sposobni da se reformišemo“, upozorio je Varufakis.

„Govor nade“

Grčki ministar finansija podsetio je na Nemačku nakon Drugog svetskog rata kada su saveznici počeli sa deindustrijalizacijom pobeđene zemlje kako bi od nje napravili poljoprivrednu zemlju. Tek je tzv. „govor nade“ tadašnjeg američkog ministra spoljnih poslova Džemsa F. Bernsa 1946. u Štutgartu doveo do preokreta i stvorio uslove za „Maršalov plan“ i privredno čudo u Nemačkoj. Zato je Varufakis naglasio da sada priželjkuje sličan govor nemačke kancelarke Angele Merkel, kojim bi se njegovom narodu ulila nada u bolje sutra.

Varufakis je svoj govor okončao podsećanjem na svoje detinjstvo i priznanjem Dojče veleu. Rekao je da se dobro seća kako su njegovi roditelji pratili emisije Dojče vele na grčkom jeziku u vreme vojne diktature u Grčkoj između 1969. i 1975. godine. „Dojče vele je bio naš saveznik protiv potlačivanja“, naglasio je Varufakis. Iz noći u noć je nemački radio za inostranstvo donosio sveže informacije iz Nemačke, koja je „čvrsto bila na strani grčke demokratije“. „Nemačka je za mene bila izvor nade“, naglasio je grčki ministar finansija.

U francuskoj katedrali u Berlinu Varufakis je naišao na odobravanje publike koja je sa interesovanjem pratila njegov govor. Političari u Nemačkoj i Evropi ga međutim dočekuju sa skepsom, nepoverenjem i ljutnjom. Bilo kako bilo, rešenje spora oko grčkih dugova nije na pomolu.