Primer Hitlera je upozorenje
22. novembar 2018.
Desničarski populisti napadaju nemačku kulturu sećanja. Oni žele da se prekine sa samokritičkim sagledavanjem nacističke prošlosti i tvrde da je to bio samo deo, inače slavne nemačke istorije. Primer za to je izjava predsednika Alternative za Nemačku (AfD) Aleksandera Gaulanda, koji je rekao da su Hitler i nacisti „samo brabonjak u našoj istoriji dužoj od hiljadu godina“.
„Onaj ko na taj način ulepšava istoriju“, smatra istoričar i novinar iz Hamburga Folker Ulrih, „mora da zna da time uzdrmava temelje Republike“. Ulrih je nedavno kompletirao Hitlerovu biografiju, koja je objavljena u dva dela. U njoj Ulrih „slučaj Hitler“ prikazuje kao primer za upozorenje – koji pokazuje koliko brzo demokratija može da bude uzdrmana i koliko je tanka linija koja civilizaciju deli od varvarstva.
Ličnost „Firera“
Već u prvom delu knjige, koji je objavljen pre pet godina, a koji se bavi periodom do izbijanja Drugog svetskog rata, u središtu Ulrihove analize bila je ličnost diktatora – za razliku od dugogodišnjeg trenda u istraživanju nacističke prošlosti, kada su se više analizirali strukturalni preduslovi za jačanje i dolazak na vlast nacionalsocijalista. Ulrih ne zanemaruje ta pitanja, ali istovremeno naglašava lične osobine Hitlera, zbog kojih je kao „vođa“ (firer) bio toliko privlačan za mnoge Nemce: njegova glumačka snaga, njegov talenat kao govornika i organizatora, kao i njegovo instinktivno lukavstvo da se u trenutku prilagodi izmenjenim političkim situacijama.
U drugom delu svoje knjige, Ulrih iznosi ocenu Hitlerove uloge kao vrhovnog vojnog komandanta, kao i njegove uloge vezane za holokaust. On piše da ubistvo evropskih Jevreja ne bi bilo moguće bez hiljada pomagača, ali isto tako ni bez samog Hitlera. Već sa radikalizacijom politike prema Jevrejima do 1939. godine, diktator je – kao poslednja instanca – odlučivao o svemu, piše Ulrih. I taj obrazac se ponavljao takom ratnih godina.
Propali vojni „genije“
Biograf pokazuje da se genocid nije dogodio samo zbog Hitlerovog generalnog plana o sistematskom uništenju evropskih Jevreja, već da je u različitim slučajevima bila potrebna i njegova lična dozvola – kao što je slučaj sa primoravanjem Jevreja da nose žute trake ili da budu deportovani s teritorije Rajha.
U njegovoj ulozi kao vrhovnog vojnog komandanta – prema mišljenju Ulriha – do izražaja su došli Hitlerovi lični nedostaci. U njih ne spada samo njegova sklonost da svoje vojne snage precenjuje, a protivničke potcenjuje. Od toga je mnogo gora, smatra Ulrih, Hitlerova sklonost da kao kockar sve stavi na jednu kartu. Na protivaudarce na istočnom frontu on je reagovao besom i izlivima mržnje, verovao je da sve zna bolje i lično je kažnjavao članove vrhovnog štaba Vermahta.
Za razliku od ranije uobičajene prakse, na sastancima vrhovnog štaba na kojima se razmatrala aktuelna situacija, nikom od prisutnih više nije pružao ruku i dugo se nije pojavljivao na zajedničkim ručkovima i večerama. Samoproglašeni vrhovni komandant distancirao se od profesionalaca. „To što se držao podalje od oficira“, smatra biograf, „nema veze samo sa njegovim nezadovoljstvom vojskom, već i sa tim što više nije mogao prema njima da se postavi kao nadmoćni vojni genije.“
Hitler nije nikakav izgovor
Folker Ulrih, koji je za svoje delo posegao u mnoge arhive, ni jednog trenutka ne otvara pitanje opravdanja – ni za generale koji su nakon 1945. godine svoj udeo u moralnoj i vojnoj katastrofi pokušavali da umanje ukazujući na Hitlera, ni za Nemce koji ništa nisu želeli da znaju o holokaustu: „Istina je da je samo mali broj Nemaca znao sve o ’konačnom rešenju’, ali isto tako je istina da samo mali broj njih nije znao ništa.“
Istoričar i novinar Folker Ulrih, rođen 1943. godine, vodio je odsek „Politička knjiga“, hamburškog nedeljnika „Cajt“. Kao publicista je, između ostalog, dobio i nagradu „Alfred-Ker“.