Privatizacija na grčki način

Kako je objavljeno sredinom aprila, nemački koncern Fraport, zajedno s jednim manjim grčkim partnerom, preuzima 14 regionalnih aerodroma u Grčkoj. Među njima su i one u omiljenim turističkim ciljevima, na otocima Kritu, Krfu i Rodosu. Za koncesiju u trajanju od 40 godina, koncern bi trebalo da plati ukupno 1,23 milijardi evra i da, osim toga, investira 330 miliona u obnovu aerodroma. Taj posao dogovoren je još 2014. godine uz posredovanje premijera Antonisa Samarasa, ali se s njegovim sprovođenjem odugovlačilo iz političkih razloga. Tako je u januaru 2015. levičarski premijer Aleksis Cipras oštro osuđivao „rasprodaju“ državne imovine, a na jonskim ostrvima na zapadu Grčke lokalni guverner čak je organizovao i referendum protiv predstojeće privatizacije. Na njemu je 75 odsto građana glasalo protiv davanja koncesije Fraportu, ali rezultat referenduma nije bio obavezujući.

„U Grčkoj je jednostavno potrebno vreme kako bi se obuzdale reakcije i stvari usmerile u željenom smeru“, kaže za DW Nikos Hrisikopulos, glavni urednik ekonomskog internet-portala „capital.gr“. On podseća da su, nakon skretanja ulevo u Atini, sve privatizacije proglašene nepoželjnima. Ipak, kako kaže, čini se da je sada sazrelo vreme za ulagače. Tu su posebno aktivni Nemci. Nekoliko dana nakon što je frankfurtski koncern Fraport preuzeo regionalne aerodrome, konzorcijum investitora okupljen u grupi „Deutsche Invest Equity Partners“ sa sedištem u Minhenu dobio je koncesiju za kontejnersku luku u Solunu, drugu po veličini u Grčkoj. A sada je na prodaju i deset odsto državnog udela u nekadašnjem telekomunikacionom monopolisti OTE. Nemački Telekom, trenutno njegov najveći deoničar, ima pravo prvenstva kupovine.

Privatizacija kao političko pitanje

Na prodaju je i hronični gubitaš ELBO iz Soluna, firma za proizvodnju autobusa i vojnih vozila. Početna cena: deset miliona evra. Mediji izveštavaju da je interesovanje pokazala „KraussMaffei-Gruppe“ iz Minhena. Ali 340 zaposlenih u toj firmi reagovalo je štrajkovima. „Ranije su govorili da će Ministarstvo odbrane preuzeti našu firmu zbog nacionalnog interesa. Ali Vlada nas je izdala“, žali se predstavnik sindikata Teodoros Aliongas. Ali ekonomski analitičar Hrisikopulos smatra da za tu firmu ne postoji alternativa privatizaciji.

Politički osetljiva i tehnički nepregledna je i planirana delimična privatizacija energetskog giganta DEI. U skladu s dogovorom sa poveriocima, Atina bi trebalo što pre da na prodaju ponudi paket od 17 odsto deonica tog nekadašnjeg monopoliste. Osim toga, 2015. je dogovoreno smanjivanje udela DEI na tržištu sa 90 na 50 odsto. Ipak, još nije jasno kako bi sve to trebalo da bude sprovedeno. Nekadašnji ministar energetike Panos Skurletis dugo je blokirao odluku o privatizaciji. Tek nakon njegovog odlaska stvari su polako počele da se menjaju. Nedavno je fond za privatizaciju TAIPED po prvi put objavio da želi da imenuje tehničkog savetnika za to pitanje.

Otada šef sindikata Jorgos Adamidis preti štrajkovima i obustavom snabdevanja električnom energijom. On planiranu delimičnu privatizaciju naziva „zločinom“ i ističe da je vrednost deonica DEI trenutno veoma niska pa da zato prodaja paketa od 17 odsto ne bi donela više od 100 miliona evra. Adamidis predlaže prebacivanje deonica DEI u novoosnovani državni fond.

Svađa oko nadležnosti

Jedan od glavnih problema u grčkoj politici privatizacije jeste i pitanje nadležnosti. TAIPED, fond za privatizaciju, osnovan je 2011. godine i trebalo je da se pre svega bavi aerodromima i nekretninama. Prošle godine je, prema francuskom uzoru, osnovan i EDIS, kancelarija zadužena za javna preduzeća. Ali najvažniju ulogu u privatizaciji trebalo bi da ima fiducijarna ustanova u kojoj bi grčki poverioci imali ne samo pravo glasa, već i pravo veta. Međutim, podela nadležnosti između tih ustanova ostaje nejasna. Čini se da je jasno samo jedno: TAIPED je zadužen za prodaju, a fiducijarna ustanova za ugovore o iznajmljivanju i koncesijama.

Trenutno politika Vlade u Atini daje prednost dodeli prava na korišćenje putem koncesije, a ne prodaji, jer imovina tako i dalje ostaje u državnom vlasništvu. Upitno je međutim da li ta politika ima podršku grčkih poverilaca, pre svega ako se uzme u obzir da fiducijarna ustanova već mesecima nema ni rukovodstvo pa čak ni poslovnik o radu.