Nemačka privreda u znaku inflacije i pesimizma

Privredni rast Nemačke je tokom proleća – zamro. U drugom kvartalu je bruto društveni proizvod (BDP) u poređenju sa prva tri meseca ove godine ostao nepromenjen. Tako glasi prva procena Saveznog zavoda za statistiku.

Privreda se oslanjala pre svega na izdatke za privatni i državni konzum. Privredni razvoj su, kako se tvrdi, zaustavili eksterni faktori.

„Teški okvirni uslovi za svetsku privredu sa dugotrajnom pandemijom korone, poremećenim lancima snabdevanja, rastućim cenama i ratom u Ukrajini – sve se to negativno odrazilo na razvoj konjunkture", citira javni servis ARD „statističare iz Vizbadena". Ovaj medij navodi i da su „ekonomisti računali sa malim plusom od 0,1 procenta".

Pesimizam se širi

Sam početak godine je prošao „bolje nego što se mislilo", navodi ARD: „Statističari su korigovali poboljšanje BDP sa 0,2 na 0,8 odsto. Osim toga, u poređenju sa istim periodom prošle godine, BDP je bolji za 1,5 odsto. Prošle godine je domaća privreda mnogo jasnije osetila dejstvo trećeg talasa korone", prenosi javni servis.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je korigovao naniže svoje prognoze nemačkog privrednog rasta za čitavu 2022. godinu i sada očekuje plus od 1,2 procenta. To je 0,8 odsto manje nego što je predviđano u martu.

Sličan pesimizam je izrazila i Nemačka centralna banka koja je u mesečnom izveštaju za jul napisala: „U tekućem kvartalu bi porast BDP iz današnje perspektive mogao da ispadne nešto slabiji nego u osnovnom scenariju projekcije iz juna 2022."

Poslovna klima je loša

„Rat u Ukrajini", navodi ARD, „pogoršava probleme koje je Nemačka privreda imala i pre toga, Rast cena energije i stalne smetnje u snabdevanju opterećuju industriju. Istovremeno najveća inflacija u o poslednjim decenijama koči privatan konzum koji je važan oslonac nemačke konjunkture".

Poslovna klima je loša, javlja Institut za ekonomska istraživanja Ifo. Njemu oko 9000 preduzeća javlja svoje procene aktuelne poslovne situacije i očekivanja za sledećih šest meseci. Ove godine su ti izveštaji lošiji nego ikada. „Nalazimo se na pragu recesije", rekao je predsednik Ifo Klemens Fist i dodao da „Visoke cene energije i preteća nestašica gasa opterećuju konjunkturu".

Glavni ekonomista banke Komercbank Jerg Kremer smatra da se nemačka privreda već nalazi u padu. On tvrdi da se odgovor na pitanje koliko će loša situacija na kraju biti nalazi u rukama vladara u Kremlju – Vladimira Putina.

„Ako bi došlo do kompletnog obustavljanja isporuka gasa, duboka recesija bi bila neizbežna". A to bi značilo da bi negativan razvoj nemačke privrede mogao dugo da potraje.

Evro-zoni je dobro - preti recesija u drugoj polovini godine

Za razliku od nemačke, španska i francuska ekonomija beleže rast, čak i veći nego što se očekivalo. U Španiji je bruto domaći proizvod porastao za 1,1 odsto - zahvaljujući visokom nivou investicija i snažanom porastu potrošnje. Francuska je zabeležila blaži rast u istom periodu - za 0,5 odsto, takođe zahvaljući potrošnji, ali i spoljnoj trgovini.

Ukupno je privreda u evro-zoni je u proleće i pored rekordne inflacije i rata u Ukrajini „imala bolji rast nego što se očekivalo".

Bruto društveni proizvod se u zemljama sa zajedničkom valutom između aprila i juna poboljšao za 0,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine – saopštio je Zavod za statistiku Evropske unije Eurostat.

Javni servis ARD piše da „privredu u evro-zoni opterećuje visoka inflacija, koju podstiče rat u Ukrajini", a „poslovna klima se pogoršava". Inflacija u evro-zoni se u julu popela na rekordnu vrednost od 8,9 odsto. Evropska komisija očekuje za ovu godinu privredni rast od samo 2,6 odsto.

„Ukoliko Rusija kompletno zavrne gasne slavine Evropskoj uniji, u drugoj polovini 2022. preti recesija, upozorio je nedavno evropski komesar Paolo Đentiloni.

SAD u tehničkoj recesiji

Ono što su neki ekonomisti i vrhunski bankari nedavno prorekli, sada se dogodilo: ekonomija SAD je u "tehničkoj recesiji", odnosno BDP opada već drugi kvartal zaredom. U periodu od aprila do kraja juna, BDP je opao za 0,9 odsto.

Ovo je veliki su udarac za predsednika SAD Džozefa Bajdena pred novembarske izbore za Kongres na sredini mandata. Njegovi politički protivnici navode najnovije podatke, koji sada pokazuju recesiju u prvoj polovini godine, kao dokaz njegove navodno pogrešne ekonomske politike.

Ministarstvo trgovine SAD taj pad objašnjava polupraznim stovarištima i smanjenim investicijama preduzeća. Izvoz i potrošački izdaci privatnih domaćinstava su se, doduše, povećali, ali nisu mogli da kompenzuju nazadovanje na drugim poljima.

Negativnom rastu privrede je doprinela i centralna banka Fed sa svojom novčanom politikom. Da bi suzbila visoku inflaciju, ona je u martu povisila referentnu kamatnu stopu za 2,25 odsto. To je najbrže povećanje kamata za tako kratko vreme – još nezabeleženo u istoriji SAD.

sb(ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.