Priznanje „na neki način“

Zatvaranje Međunarodne civilne kancelarije na Kosovu 10. septembra predstavljaće, prema rečima izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček, punu nezavisnost Kosova i uspeh u izgradnji i funkcionisanju kosovskih institucija. Lunaček je tim povodom poručila Srbima na Kosovu, i „onima južno od Ibra i onima na Severu - da ne moraju da se plaše“:

„Ubeđena sam da kosovske institucije mogu da vode račna o zaštiti prava manjina, iako je preostalo još mnogo toga što kosovska vlada i kosovsko društvo moraju da urade“, kaže Lunaček navodeći da su prava etničkih manjina na Kosovu garantovana i Ahtisarijevim planom i kosovskim ustavom. I dok mnogi na Kosovu 10. septembar vide kao „istorijski dan“, pri čemu se planira da događaju prisustvuju i međunarodne diplomate, premijer Albanije, ali i komesar za proširenje Štefan File, u Međunarodnoj kriznoj grupi za DW kažu:

„U pitanju nije neki poseban istorijski korak. To je dugoočekivana etapa u međunarodnom priznanju i integraciji Kosova. Svi bitni problemi ostaju: problem severa, odnosa sa Srbijom, tu je i dalje pet EU zemalja koje nisu priznale Kosovo, manjak članstva u UN... Dakle, ovo se moralo desiti, ali neće puno toga značiti.“

Potrebna „neka vrsta priznanja“ Kosova

U Briselu se navodi da će evropska policijsko sudska misija, Euleks, nastaviti da na terenu bude podrška razvoju funkcionalnosti i vladavine prava na Kosovu. Iz Evropskog parlamenta ovih dana pozivaju i na više političke podrške, ali i više jednistva EU, kada je Kosovo u pitanju. Izvestilac Parlamenta za Kosovo, Ulrike Lunaček još jednom je pozvala pet zemalja EU, kao i Srbiju, da priznaju nezavisnost Kosova:

„Postoje dva koraka. Prvi je normalizacija odnosa Srbije i Kosova, ali meni je veoma jasno, a to je i gospodin Šulc rekao, da neće biti moguće za Srbiju da pristupi Evropskoj uniji bez neke vrste priznanja između dve zemlje.“

Lunaček kaže da još ne postoje ugovorni odnosi između EU i Kosova, ali da će dogovor i odluka Srbije na pristajanje na „zvezdicu“ pri predstavljanju Kosova pomoći i onim članicama EU koje nisu priznale Kosovo da pristanu na otvaranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova sa EU.

Rešenje za Sever, ali ne „kako to mnogi u Srbiji žele“

Evropska unija sa Srbijom i Kosovom u ovom trenutku razmatra i modalitete nastavka dijaloga između Beograda i Prištine. Očekuje se da dijalog bude podignut na viši nivo, da se sama šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton, direktnije uključi u pregovore koji bi trebalo da vode normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Jedan od preduslova za to je svakako i rešavanje pitanja severa Kosova, ali, prema rečima Ulrike Lunaček „ne na način kako bi to mnogi u Srbiji želeli“:

„To znači bez razgovora o teritorijalnoj zameni, podeli ili nečem sličnom, već o onome što će značiti dobro za građane, a Srbi sa severa Kosova su građani Kosova i to je jasno.“

U Evropskom parlamentu upozoravaju i na opasnost da se nepriznavanjem nezavisnosti Kosovo „gura“ sve bliže Tirani i da se tako podržavaju oni koji na umu imaju ideju „Velike Albanije“, što ne može biti rešenje za Kosovo.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković