Prizori s letovanja Angele Merkel i Emanuela Makrona
21. avgust 2020.
Angela Merkel je već na početku – kako i priliči svakom gostu – izrazila divljenje za For Debreganson, letnju rezidenciju francuskog predsednika: To je „najlepše mesto na svetu“ i posebna joj je čast da bude u tom utvrđenju na Mediteranu. Strani gosti su tu veoma retki: prošle godine je Macron tamo pozvao Vladimira Putina, pretprošle Terezu Mej. Od nemačkih kancelara tamo je samo još Helmut Kol na poziv Fransoa Miterana 1985, što je Angela Merkel tada mogla da gleda kao vest u svojoj socijalističkoj Istočnoj Nemačkoj i nije mogla ni da zamisli da će i ona jednog dana da stoji stajati ne tvrđave. „Zato je za mene danas sasvim poseban dan“, izjavila je kancelarka.
-pročitajte još: Merkel i Makron: Dugovi za Evropu
Međusobne ljubaznosti nastavile su se i kada je došlo do ozbiljnih tema: ovo je prvi susret nemačke kancelarke s francuskim predsednikom od sastanka na vrhu EU u julu kad je zajedničkim snagama formiran evropski fond za obnovu od posledica korone u iznosu od 750 milijardi evra. I ovom prilikom Makron je to istakao kao uspeh na putu ka većem ujedinjenju Evrope – što je ideja koja i u Berlinu ne nailazi uvek na oduševljenje, jer Pariz po pravilu smatra da Francuska tu mora da igra veoma važnu ulogu ulogu.
Ljubaznost s računicom
Pandemija, ali i stalno sve nove i nove političke krize, nemačku kancelarku navele su da ponovi izjavu da je „Evropa snažna samo kad govori jednim glasom“. I nije tu samo reč o zajedničkom, evropskom fondu za obnovu, već i o tome da Evropa trenutno u Sjedinjenim Američkim Državama ne može da vidi pouzdanog partnera. Povrh toga, Angela Merkel se oseća obaveznom da ispuni svoj zadatak do kraja: Nemačka trenutno predsedava EU i tu ima još mnogo posla oko osetljivog pitanja zajedničkog srednjoročnog budžeta Unije. A nemačka kancelarka želi nešto da ostavi za sobom: s izbori u Nemačkoj su sledeće godine i njena politička karijera se bliži kraju.
I francuski predsednik Makron misli na izbore: to će biti 2022. Njegova popularnost, međutim, uporno pada. Tu su i protesti „žutih prsluka“, njegova reforma penzionog sistema, a sad i pandemija, koja je teško pogodila francusku privredu. Zato je Makronu važno da svojim biračima pokaže da je Berlin na njegovoj strani.
-pročitajte još: Ko će finansirati obnovu u EU posle korone?
Evropljane na slogu nagone i zbivanja na njenim istočnim granicama. I po tom pitanju je istaknuta solidarnost EU s demonstrantimna u Belorusiji, baš kao što su ponudili svaku pomoć ruskom kritičaru Kremlja, Alekseju Navaljniju koji leži u komi nakon što je moguće otrovan. Ali na pitanje novinara o poznatim razlikama u stavovima Berlina i Pariza, ni gošća ni domaćin nisu hteli gotovo ništa da kažu: ima različitih puteva do istog cilja, a „mi smo sasvim različitih karaktera i lepo je što je dragi Bog stvorio ljude da budu različiti.“ Tako je to Merkelova objasnila retkim akreditovanim novinarima na sunčanoj terasi s pogledom na Mediteran.
Miris baruta čak i s ove pučine
Pa i Sredozemno more koje okružuje For Debreganson nosi nove krize i opasnosti. Daleko iza pučine, na istoku Mediterana, prema Grčkoj i Kipru, i Francuska je poslala svoje ratne brodove zbog spora s Turskom oko tamošnjih podmorskih nalazišta gasa. Makron je i inače otvoreni kritičar politike turskog predsednika Erdogana, Nemačka tu radije deluje diplomatskim kanalima.
A tu je onda i puč u Maliju, pri čemu je nemačka kancelarka u razgovoru s francuskim predsednikom rekla da je tamošnja situacija „veliki teret“ i za Pariz. Na otvoreno pitanje novinara da li Makron, posebno u slučaju Malija, želi veću vojnu pomoć Nemačke, on je diplomatski odgovorio: svako mora da koristi ono u čemu je najjači.
A onda su novinari zamoljeni da napuste terasu, i već je bio postavljen sto za domaćina i gošće iz Berlina. Sunce sja, more blješti, kuvari francuskog predsednika sigurno su spremili poslastice. Ima još mnogo ozbiljnih tema o kojima bi tek trebalo da porazgovaraju Emanuel Makron i Angela Merkel.