„Prljavi dogovor“ s novom vladom?

Ministarka odbrane Ursule fon der Lajen je izokola najavila da će Berlin poslati trupe u Libiju kako bi tako podržao jedinstvenu vladu. „Nemačka neće moći da se sakrije od odgovornosti da doprinese rešenju“, rekla je ministarka za tabloid Bild. Jedinstvena vlada je proglašena u utorak, ali ni izbliza nema podršku svih važnih faktora u Libiji. Bez obzira na to, Fon der Lajen kaže da će ta vlada morati da brzo uspostavi pravosudni sistem i red u ovoj površinom ogromnoj državi te da se istovremeno bori protiv terorista Islamske države.

Nemačka Levica sumnja na „prljavi dogovor“. Tu sintagmu upotrebio je poslanik te stranke specijalizovan za spoljnu politiku Jan van Aken. Dil bi se, kaže on, sastojao u tome da Evropljani trupama učvrste vlast sporne jedinstvene vlade, a da zauzvrat Libija spreči nastavak migracije sa svojih obala ka Italiji. To zaključuje na osnovu činjenice da u Rimu trenutno o Libiji razgovaraju predstavnici UN, EU, Nemačke, Italije, Francuske, Britanije i drugih država, a da je za stolom prisutan visoki oficir Bundesvera.

Van Aken je ubeđen da će u Libiju biti poslate kopnene snage. „Planovi daleko prevazilaze puku obuku libijskih vojnika“, rekao je on za Noje osnabriker cajtung. Dodaje da bi i sama obuka libijskih vojnika bila problematična jer „u ovom trenutku nije jasno ko se bori protiv koga“. Nemačko ministarstvo za sada ćuti o konkretnim planovima i u skladu s tim nije ni odgovorilo na upit DW-a.

Teško zaustaviti izbeglice

Matija Toaldo iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose smatra da obuka libijskih trupa koje bi bile potčinjene jedinstvenoj vladi nije loša ideja. Bolje obuka nego vazdušni udari, kaže on: „Vazdušni udari su se u Libiji pokazali kao beskorisni ili čak štetni. Ako ubijete lidera terorističke grupe, počeli ste borbu za njegovog naslednika, borbu koja se ne vodi glasanjem nego brutalno. Tako da ne može biti realne politike ukoliko ne postoje libijske kopnene trupe koje bi se borile protiv Islamske države“, kaže ovaj stručnjak za DW.

I Toaldo, međutim, veruje da će Evropljani imati dodatni zahtev od zvaničnog Tripolija. Već postoji takozvana operacija Sofija za borbu protiv krijumčara na Sredozemnom moru. „Pretpostavljam da će – ukoliko jedinstvena vlada u Libiji ikada bude konačno formirana – jedan od prvih zahteva evropskih zemalja biti proširenje misije Sofija tako da se ona može izvoditi i na libijskoj teritoriji.“

Doduše, pitanje je da li je evropski optimizam primeren. Za vreme Gadafijeve vladavine je ilegalno napuštanje zemlje proglašeno krivičnim delom (što je i danas na snazi), a emigranti su zatvarani u neformalne zatvore s neljudskim uslovima. Takve zatvore su najčešće vodile lokalne paravojske koje su danas u tome otkrile biznis: migrante koje uhvate puštaju – uz paprenu novčanu nadoknadu. Stoga izbeglice i migranti očajnički žele da što pre napuste Libiju, kaže Taldo. „Ljudi sa zapada kontinenta ili iz podsaharske Afrike i dalje će preko Libije ići u Evropu, šta god mi tražili od libijske vlade.“

Podeljena zemlja

Osim humanitarne krize, politička situacija u Libiji je očajna. I dalje postoje dva rivalska parlamenta – u Tripoliju dominira islamistički pokret Libijska zora, dok u Tobruku stoluje međunarodno priznati parlament. Veruje se da širom zemlje postoji stotinu manjih ili većih paravojnih formacija. „Moramo poći od pretpostavke da su libijske državne strukture propale u poslednje dve i po godine“, rekao je nedavno nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer.

U utorak je u Tunisu proglašena jedinstvena libijska Vlada koju podržavaju Ujedinjene nacije. Kabinet premijera Fajeza Saraja ima 32 člana koji su birani tako da izađu u susret svim posvađanim i zaraćenim frakcijama. Ali to neće biti lako: militanti iz Tripolija su već najavili da članovi vlade mogu biti uhapšeni ako uđu u Libiju iz Tunisa.