Problem na dva točka
6. april 2018.
Nemački gradovi dosad su uglavnom patili zbog previše automobila. No sve je više stanovnika koji se žale, ne samo na automobile, nego i na divlje parkirane bicikle na iznajmljivanje koji se ostavljaju svuda po gradovima.
Čak je najuticajniji nemački zagovornik bicikala, Opšti nemački klub biciklista (ADFC) priznao da je vrag odneo šalu. „Veliki je problem kada bicikli na iznajmljivanje u velikom broju blokiraju trotoare ili izlaze iz garaža ili se jednostavno ostavljaju po parkovima“, priznala je portparolka Štefani Krone.
Poplava bicikala
Krivica dobrim delom leži u firmama koje su u poslednje vreme otkrile čudo zvano bicikl na iznajmljivanje. Tako je u Minhenu u avgustu prošle godine u promet pušteno 6.800 bicikala, a uprava grda nije unapred obaveštena. Opravdana ljutnja zbog haosa je nepotrebno loš imidž za inače dobru ideju, poručuje ADFC.
- pročitajte još: Dva veka „trkaće mašine“
Mnoge firme su došle na ideju da zarade novac s biciklima koje preko aplikacija možete lako unajmiti i ostaviti bilo gde po gradovima. U oči upadaju narandžasta vozila kineske firme Mobike koja su od pre nekoliko meseci prisutna i u Berlinu.
No bicikle treba negde i ostaviti a prostor u velikim gradovima je deficitarna roba. To nervira i one koji bi od biciklističke euforije trebalo da imaju koristi. Industrijski savez proizvođača bicikala smatra da gradovi nisu bili „optimalno pripremljeni“ na poplavu novih vozila. Najveći problem su kompanije koje ne raspolažu sopstvenim stanicama na kojima se bicikli mogu unajmiti i ostaviti.
Tu pomaže samo ako se opušteni biciklisti „lupe po džepu“ smatra portparol saveza. Gradovi poput Minhena, Frankfurta ili Kelna su već počeli da uvode ograničenja koja se odnose na to koliko bicikala se sme nalaziti na određenom području.I u Kelnu, iako tvrde da je saradnja dobra, svedoče o pritužbama građana kojima divlje parkirani bicikli zadaju glavoboljle.
Džimi Klif, šef ogranka Mobike za Nemačku kaže za DW da njegova firma pokušava da svoje klijente upozna sa problematikom parkiranja i prijavi bicikle koji nisu parkirani gde treba. Dodaje da razmišljaju o instaliranju fiksnih stanica za parkiranje. No to nosi dodatne troškove.
Naduvani problem?
Hajnrih Štresenrojter, portparol inicijative Pametni gradovi, krivicu svaljuje na lokalne samouprave. „S jedne strane gradovi se nisu spremili za ono što dolazi. S druge strane se ovaj problem s biciklima veštački naduvava. U svim gradovima beležimo porast broja automobila za jedan odsto godišnje. Samo u Berlinu je to 20.000 automobila godišnje. I oko toga se niko ne uzbuđuje. No tri ili četiri hiljade bicikala koji su postavljeni po gradu su odjednom velika medijska tema. To ne razumem“, kaže Štresenrojter za DW.
On smatra da bi trebalo drastičnije kažnjavati nepropisna parkiranja za šta su kazne u Njemačkoj daleko niže od evropskog proseka od oko 100 evra. Štresenrojter je mišljenja da veći problem leži u tome što firme svoje bicikle postavljaju samo tamo gde se najviše isplati, u centrima gradova gde je gužva ionako najveća. „Moramo firme koje iznajmljuju podstaći da svoje bicikle ostavljaju i po rubovima gradova, recimo u blizini stanica prigradske železnice. No od toga smo veoma daleko“, kaže Štresenrojter.
Kada je u pitanju korišćenje bicikla, Nemci i dalje s čežnjom gledaju u susedstvo, u Dansku i Holandiju koje su već pre nekoliko decenija počele da propagiraju bicikl kao najbolje rešenje za zakrčene evropske gradove.