Problemi u Lukašenkovom carstvu
10. jun 2020.
Predsednička kampanja u Belorusiji počela je hapšenjem opozicionara i masovnim protestima. U nedelju je nekoliko kandidata u pokušaju uhapšeno dok su prikupljali potpise podrške u glavnom gradu Minsku. Njima su nadležni ranije zabranili da se kandiduju.
Centralnoj izbornoj komisiji je prijavljeno rekordnih 55 kandidata za izbore 9. avgusta. No samo je petnaest inicijativa prihvaćeno, od kojih se jedan kandidat u međuvremenu povukao iz trke. Preostalih četrnaest, uključujući i višedecenijskog vladara Aleksandra Lukašenka (65), do početka jula treba da predaju po 100.000 potpisa podrške građana.
Lukašenko je već objavio da ima 200.000 potpisa. On je na vlasti već 26 godina i ne namerava da ode.
Najpoznatiji takmaci su nekadašnju šef „Balgezprombanke“ Viktor Babariko i Valerij Cepkalo, raniji šef beloruskog Hi-Tech Parka, projekta od velike važnosti za bivšu sovjetsku republiku koji se ponekad naziva i „Silicijumskom dolinom Evrope“.
-pročitajte još: Strah beloruske opozicije od Moskve
Jutjuber i njegova supruga
U trku je hteo i opozicioni Jutjuber Sergej Tihanovski (41), ali njegova inicijativa nije dobila odobrenje izborne komisije. Tihanovski ima na Jutjubu kanal „Zemlja za život“ koji prati 200.000 ljudi. Početkom maja je pritvoren na petnaest dana, jer je krajem prošle godine učestvovao u protestima protiv dodatnog zbližavanja Belorusije i Rusije.
Posle izlaska iz zatvora, Tihanovski je objavio da želi da postane predsednik. No nakon zabrane kandidature, podržao je svoju suprugu Svetlanu Tihanovsku kao kandidatkinju. „U izbornoj kampanji moje supruge ja ću igrati glavnu ulogu, dok je njena uloga formalna“, rekao je Sergej Tihanovski za DW. Njemu su se pridružili još neki ljudi koji uživaju popularnost na internetu.
„Na prethodnim izborima nije bilo iznenađenja među kandidatima“, kaže nam Katerina Šmatina iz beloruskog Instituta za strateške studije. Tada su, dodaje, pored Lukašenka nastupali „statisti vlasti“ i tek pokoji opozicionar. Sada ljudi poput Babarika i Cepkala mogu da privuku dobar deo umerenih birača, smatra ona.
Šmatina kao jednog od „statista“ opisuje poslanika Olega Gajdukeviča, šefa Liberalno-demokratske partije, koji se povukao iz trke i rekao da narod treba da podrži Lukašenka kao "jedinog garanta jedinstva zemlje".
Lukašenko je svoj prvi mandat 1994. dobio u drugom krugu izbora, a naredna četiri ubedljivim pobedama u prvom krugu sa oko 80 odsto glasova.
-pročitajte još: Odred smrti iz Minska
Zabranjene ankete
Kakve su sada čije šanse – to se u Belorusiji ne zna. Naime, reprezentativne ankete o društvenim i političkim temama smeju da sprovode samo istraživači koji imaju akreditaciju državnog Instituta za sociologiju Akademije nauka – a takvih nema puno, i pod kontrolom su vlasti.
Pojedine ankete na onlajn-portalima se zato ne mogu uzeti za ozbiljno – prema nekima predsednik Lukašenko ima tek šest odsto podrške – ali mogu da naznače raspoloženje u delu biračkog tela.
„Ekonomsko stanje je dinamit, a korona-virus je bio upaljač“, kaže nam Andrej Vardomazkij, stručnjak za Belorusiju iz Varšave. Lukašenko je dugo umanjivao opasnost od virusa i skoro da nije preduzimao mere predostrožnosti.
Da su građani sve nezadovoljniji večnim vladarom veruje i politikolog Aleksander Feduta, koji je davne 1994. bio u Lukašenkovom izbornom štabu. Feduta veruje da se Lukašenko priprema i za nasilni scenario. „To je pokazao krivični postupak protiv blogera Tihanovskog i hapšenje petnaest aktivista“, kaže politikolog.
Kritiku je već izneo i odbor za ljudska prava Parlamentarne skupštine OEBS. Hapšenja poznatih političkih aktivista je uplitanje u kampanju, i može imati efekat zastrašivanja u društvu, navedeno je u saopštenju.
Lukašenko je o zabranama protesta i hapšenjima rekao da u Belorusiji neće biti dozvoljene „šarene revolucije“ niti novi „Majdan“, aludirajući na centralni trg u Kijevu odakle je počelo rušenje vlasti bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.