Procesi u Hagu važni za suočavanje s prošlošću

Proces protiv Radovana Karadžica nekoliko puta je prekidan. S obzirom na to da se brani sam, Tribunal mu je u nekoliko navrata davao vremena za pripremanje odbrane. Kritičari Karadžiću prebacuju da podnošenjem različitih zahteva namerno odugovlači proces.

Optužnica protiv Karadžića i Mladića podignuta je posle okončanja rata u Bosni i Hercegovini. Obojica se terete za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocid, kao i masakr u Srebrenici 1995. godine, kada je ubijeno oko 8.000 Bošnjaka. Taj masakr važi za najveći zločin u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

„Godinama nakon Drugog svetskog rata verovalo se da je nemoguće pred lice pravde izvesti političare, vojne komandante i njihove pomagače. Pažnja je usmeravana pre svega na izvršioce zločina. Međutim, kao i u svakom ratu, i egzekutori imaju svog nalagodavca“, kaže Nerma Jelačić, portparolka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Preduslov za pomirenje

Međutim, ne radi se samo o izvršiocima. „Iz perspektive porodica žrtava i preživelih, Tribunal je osnovan i zato da izvršioci zločina ne ostanu nekažnjeni i da na svetlo dana izađu svi njihovi zločini“, kaže Mehthild Venk-Anson iz berlinskog Centra za pomoć žrtvama rata. „Za traumatizovane osobe posebno je važno da shvate da postoje kazne za počinioce. Često te osobe o tome ne mogu govoriti“, kaže Mehthild Venk-Anson.

Berlinski Centar za pomoć žrtvama rata ima mnogo iskustva sa traumatizovanim osobama iz ratnih područja. Venk-Anson kaže da su procesi, koji se vode za ratne zločine i samim tim potraga za odgovornima, za žrtve i njihove porodice od velikog značaja.

Za buduće generacije posebno je važno suočavanja društva sa ratnom prošlošću. Deca često vide patnju svojih roditelja što često utiče i na njih same. Mehthild Venk-Anson kaže da su procesi za ratne zločine važni i za pomirenje jer će nakon njih sve izaći na videlo i zavladaće pravda.

Ta lekarka i psiholog kaže da su žrtve često psihički ugrožene. Ona više nade polaže u buduće generacije koje bi, nakon procesa za ratne zločine i izricanja presuda odgovornima, mogle da kažu: „Idemo dalje, oni su poznati, sada želimo da kreiramo našu budućnost“.

Autori: Mirjana Dikić / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković