Projekat Maramureš – „deca držana kao robovi“
18. februar 2020.
„Deca su držana u uslovima koji su jednaki ropstvu“, glasi optužba rumunske specijalne jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala DIICOT. Optužnica rumunskog državnog tužilaštva zvuči kao hronika beskrajne noćne more: govori se o „varvarskim metodama“, „čestim udarcima“, „izgladnjivanju“, „fizičkom radu do iscrpljenosti“, „ponižavanju i akcijama koje se mogu nazvati mučenjem“, „oduzimanju slobode“, pa čak i „nametnutim medicinskim zahvatima“.
Sve to su doživela nemačka deca i mladi u uzrastu između 12 i 18 godina za koje se smatralo da imaju „poremećeno ponašanje“ i koja su bila smeštena u regionu Maramureš na severu Rumunije u sklopu jednog nemačkog socijalnog projekta. Umesto da im se pruži pomoć na jednom seoskom imanju u idiličnom selu Višeu De Sus na severu Rumunije, oni su navodno brutalno zlostavljani.
Prošlog petka (14.2), rumunsko državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv 14 osoba koje su učestvovale u tom projektu. Među njima su šef projekta, Nemac Bert Šuman i njegova supruga. Oni su bili zaduženi za to da deca s poremećajem u ponašanju pronađu put ponovne integracije u društvo – u sklopu „Projekta Maramureš“.
Nemačka je za to izdvojila veliku sumu novca. Za svako dete ili mladu osobu koja je učestvovala u projektu plaćano je mesečno do 6.000 evra. Projekat su odobrile dve rumunske ustanove: Ustanova za zaštitu dece i rumunsko Ministarstvo rada. Ono je projektu i izdalo licenciju, iako je njegov pravni status bio nejasan.
Deci „smirivali“ lekovima
Istraga rumunske specijalne jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala DIICOT ukazuje na to da je lokalni socijalni radnik iz Ustanove za zaštitu dece više bio zainteresovan da čitav projekat postoji van legalnih okvira. Prema navodima istražitelja iz regiona Maramureš, najmanje jedna osoba iz kruga Ustanove za zaštitu dece na vreme je upozoravala voditelja projekta kada se očekivao dolazak kontrole. U tim slučajevima, deca su „smirivana“ uz pomoć lekova kako ne bi progovorila o brutalnom postupanju prema njima. Direktor rumunske Ustanove za zaštitu dece, koji je bio nadležan za „Projekat Maramureš“, jedan je od 14 optuženih.
Među optuženima su, prema navodima istražitelja, i osobe koje su znale šta se tamo događa, kao i više stanovnika sela koji su profitirali od besplatnog rada nemačkih maloletnika, između ostalog u polju. Nakon nekoliko meseci privikavanja u centralnoj ustanovi Projekta, deca su predavana starateljskim porodicama iz više okolnih sela. Porodice su za to dobijale više stotina evra mesečno, što je mnogo novca za stanovnike u rumunskoj provinciji. U zabačenim selima su arhaične tradicije ponekad jače nego svest o opštim ljudskim pravima, pa se stanovnici sela nikad nisu pitali da li je dečiji rad dozvoljen.
Šef projekta žali se na loše uslove u zatvoru
DIICOT na teret optuženima stavlja trgovinu maloletnim osobama i pranje novca. Novac koji je za projekat uplaćivala nemačka država, išao je, prema navodima istražitelja, „uglavnom u druge svrhe, a ne za ono za šta je bio namenjen“. Osim toga, porodica Berta Šumana nije mogla da objasni poreklo 137.000 evra, novca koji je bio u njihovom privatnom vlasništvu. Istražitelji su prilikom ispitivanja dece i mladih saznali da su im u sklopu „Projekta Maramureš“ oduzimana lična dokumenta i pasoši, da su izolovani od kontakta sa spoljnim svetom i da nekad nisu mogli da idu ni u školu. Više njih je navelo da su ih tukli kako ne bi prekidali težak fizički rad na selu.
U „vaspitni program“ Berta Šumana spadale su i kazne pod imenom „Matrose“ (mornar), recimo „1 na 1“ ili „2 na 1“, u zavisnosti od broja odraslih osoba koje su decu nadzirale. Kod kazne „2 na 1“ bi jedno dete bilo zatvoreno u sobu s rešetkama na prozorima, a nadzor su obavljala dva rumunska „stražara“. Oni su samovoljno odlučivali da li će ili neće detetu da dozvole odlazak u toalet ili koliko hrane će da mu donose. Jedna devojka je istražiteljima ispričala da je prihvatila to što su joj protiv njene volje davali pilule protiv trudnoće – zbog straha od izolacije „2 na 1“.
U otvorenom pismu rumunskim medijima, nemački rukovodilac projekta Bert Šuman žalio se na loše uslove u zatvoru. On je u istražnom zatvoru od avgusta 2019. i kaže da je u tamnoj prostoriji s malim prozorima na kojima su rešetke, da dobija neku jednostavnu supu i uz nju samo jedan komad hleba, i tako svaki dan. Da ne može da kontaktira sa suprugom i drugim članovima svoje porodice. Sve to podseća na uslove o kojima su i deca pričala istražiteljima.
Na upite Dojče velea, supruga Berta Šumana i advokat „Projekta Maramureš“ Joan Sas, do sada nisu reagovali.