Promena taktike trgovaca ljudima

360 izbeglica sa broda Ezadeen su na sigurnom, iako to nije zasluga švercera ljudima. Sirijski kapetan i posada su već davno pobegli sa broda i prepustili ga sopstvenoj sudbini. Opet je italijanska Obalska straža, već drugi puta protekle sedmice, preuzela i ovaj oronuli teretnjak, koji je pre transporta izbeglica služio za prevoz stoke, oko 150 kilometara pred gradićem Krotoneom, i izbeglice rasporedila po prihvatnim centrima na jugu Italije.

Ali ova nova taktika je uzbunila i čitavu Evropsku uniju. Već je bilo dovoljno loše što su kriminalci do sad koristili dotrajale brodice, koje često nisu ni izdržale put preko Mediterana, ali samo korišćenje teretnih brodova svojevrsni je "masovni" šverc nesrećnicima, koji veruju kako ih u Evropi čeka bolja budućnost.

O brodovima se mnogo zna - ali ne i o kriminalcima

Možda se može steći utisak kako za beskrupulozne švercere veliki brodovi imaju nedostatak: to nije cena jer je novac koji uzimaju nesrećnicima i više nego dovoljan za takvu olupinu, nego uobičajeni registri brodova gde se naravno evidentira i vlasnik broda. Ali nažalost, to nije tako jednostavno: u registru se lako može slediti sudbina teretnog broda od kako je izgrađen 1966. (u Nemačkoj), mada je od onda šest puta menjano ime.

Pored toga, u opštem strahu od terorističkih napada brodovi bi morali da imaju i AIS - Automatic Identification System, automatski uređaj koji nadzornim službama "predstavlja" brod. Tako je utvrđeno da je Ezadeen i prošle godine posetio luku Midiju (kod Konstanţe) u Rumuniji, Bejrut, Dubai, opet Bejrut, Dubai, Bejrut, Aden, egipatske luke Suez i Port Said. U tom periodu promijenio je i zastavu i od Sirijskog postao brod Sijera Leonea, ali onda ovo automatsko beleženje podataka postaje nejasno: poslednje putovanje počelo je u Tartusu u Siriji. Odande je otišao u Farmagustu na Kipar, koji je napustio 19. decembra i nedelju dana bio usidren pred obalom Turske da bi 27. decembra krenuo prema Italiji.

Brodski registri kao vlasnika vode jedno trgovačko preduzeće iz Libana, ali istražitelji veruju kako su kriminalci odavno "preuzeli" brod. Još je mutnija prošlost broda Blue Sky M, koji je pred Italijom uhvaćen samo par dana ranije sa 970 nesrećnika. On je stigao sa zastavom Moldavije, a novinari Bi-bi-sija su utvrdili kako su tom brodu čak i tamošnje vlasti uskratile potvrdu o tehničkoj ispravnosti pre nekoliko meseci i zatražile od brodovlasnika opsežne mere za povećanje bezbednosti.

Nakon toga je brodovlasnik obavestio službu kako povlači brod iz prometa - dakle to je bio brod koji uopšte više nije bio registrovan, nego na putu da bude uništen (pretvoren u staro gvožđe). A i takvih "brodova duhova" ima veoma mnogo.

Manje novca za nadzor i manje nade za izbeglice

Karl Kop iz humanitarne organizacije Pro Asyl optužuje politiku Evropske unije za ovu novu dimenziju šverca ljudima. "To je reakcija na činjenicu da Evropa nije nastavila italijansku operaciju Mare Nostrum i sada bande švercera ljudima idu novim putevima". I zaista, ova italijanska akcija pokrenuta nakon katastrofe pred Lampeduzom u oktobru 2013. obustavljena je jer Rim više nije imao oko devet miliona evra mesečno i od jeseni je pokrenuta evropska misija Triton.

Ali postoji velika razlika između te dve misije: Italijani su delovali na mnogo većem području sa mnogo više brodova, tako da su mogli da otkriju švercerski brod kad bi isti napustio odredište. Evropska misija je ograničena na pomorje Evropske unije, što je za Kopa skandalozno. "Svesno su reducirani kapaciteti spasavanja na moru, uzelo se zdravo za gotovo da će biti više mrtvih na moru i onda se tu jadikuje zbog nove taktike švercera ljudima. To je cinično!"

Gil Arias Fernández, direktor Evropske misije za nadzor granica Fernandez za nemački list Zidojče cajtung navodi i jednostavniji razlog, zašto šverceri koriste velike brodove: to nije kraj misije Mare Nostrum, nego uobičajeno zimsko nevreme nad Sredozemljem. Bez obzira na nedostatak svakog morala i savesti, ni švercerima ne ide na ruku ako baš previše njihovih olupina potone pre nego što dođe do Evrope, a veliki brodovi imaju mnogo veći radijus.

Cena kao za luksuzno krstarenje Mediteranom

To je važno i iz drugog razloga: stanje u Libiji, zemlji odakle su uglavnom dolazili brodovi do Lampeduze, postalo je previše nestabilno i izbeglice sve teže mogu da dođu do luke iz koje bi krenuli. Ovako, nesrećnici moraju da se ukrcaju na teretnjake mnogo dalje od odredišta - i naravno da moraju skupo da plate taj svoj znatno duži put. Izbeglice svedoče kako su morali da izdvoje i do 8.000 dolara za svoj put, što je za mnoge veliki imetak, zbog čega bi prodali sve što su imali.

Nedostatak velikih brodova za švercere jeste i neuvežbana posada. Ezadeen je nakon 29. decembra prošao pored Rodosa i Krita, plovio uzduž zapadne obale Grčke da bi konačno okrenuo prema Italiji. Izbeglice nikad nisu videli lica posade – oni su sve vreme nosili maske, a ne znaju tačno ni kada je posada pobegla sa broda. Brod je nastavio svoj put fiksiranim kursom ka obali Italije. Tačnije, i Ezadeen i Blue Sky M nisu imali kurs ka nekoj luci, nego ka strmim liticama italijanske obale, bez ikakvog načina da iko ostane živ kad bi brod udario u zemlju.