Protesti protiv azilantskog centra

Broj potražilaca azila u Nemačkoj raste. Protekle godine zahtev za dobijanje azila podnelo je 65.000 ljudi – 41 odsto više nego 2011. U prvih sedam meseci ove godine bilo je 53.000 zahteva. Stručnjaci računaju sa 100.000 zahteva za celu godinu. Neki političari uviđaju da se zato i okvirni uslovi moraju prilagoditi situaciji.

Ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih nedavno je najavio da Savezni ured za migraciju i izbeglice iduće godine namerava da zaposli dodatnih 129 osoba. On smatra da rastući broj podnosilaca azila zabrinjava: „Takav broj uvek znači da se ti ljudi moraju smestiti na licu mesta. Opštine i pokrajine time moraju da stave na raspolaganje smeštaj za podnosioce azila.“

U prestonici, Berlinu, Savezni ured za zdravlje i socijalnu zaštitu je krajem jula upozorio da je svih 30 postojećih smeštaja za azilante dupke popunjeno. Neophodni su novi centri. Sindikat „Verdi“ poslao je pismo berlinskom Senatu u kome stoji da su zaposleni u Saveznom uredu već sada pretrpani poslom. Zbog toga, smatraju, više nije moguće obezbediti stručnu obradu svakog pojedinačnog slučaja.

Novi centar u problematičnom kvartu

Helensdorf, naselje sa visokim betonskim blokovima iz vremena DDR-a, važi kao problematična četvrt Berlina. Mnogo stanovnika tog kvarta živi od socijalne pomoći. Ima i mnogo migranata iz Istočne Evrope. Helersdorf ima malo mesta na kojima ljudi mogu da razgovaraju. Život se odvija između diskonta životnih namirnica, stambenih blokova i ulica sa više kolovoznih traka. Tamo stanuju i neonacisti. Nasilje na ulicama je svakodnevna pojava.

„Zašto se baš ovde u ovom socijalnom žarištu otvara novi centar za azilante, a ne u četvrti u kojoj je ljudima bolje?“, pita jedan stanovnik. Drugi kaže: „Moramo da živimo s malo novca od države jer ne nalazimo posao, a azilanti dobijaju novac tek tako? Treba da idu tamo gde ljudi zarađuju 5.000 mesečno. Tada neće toliko upadati u oči.“ U školi pored novog centra dele se leci na kojima piše da će tu uskoro biti formirano posebno odeljenje za decu azilanata, kaže jedan stanovnik. Ta deca, dakle imati malo kontakata sa ostalima.

Stanovnici kvarta već nedeljama protestuju protiv centra za azilante. Građani se okupljaju i na socijalnim mrežama. Nezadovoljni su: „Oni ionako rade šta hoće, svejedno šta mi kažemo“, kaže jedan razočarani muškarac. „Kad god bih nešto rekao što gospodi nije odgovaralo, samo bi odvrnuli muziku do daske“, kaže pristalica krajnje desničarskog udruženja „Za Nemačku“, osnovanog 2005. u Kelnu.

Lov na glasove

Sada je situacija eskalirala i slučaj Helersdorf našao se između političkih frontova. Nekoliko desetina potražilaca azila se početkom nedelje uselilo u centar; nekoliko stotina će to tek učiniti. Političarka Zelenih Renate Kinast izjavila je da nije problem rastući broji izbeglica, već ciljane akcije desničarskih ekstremista.

U sredu (21.8.) u Helersdorfu su održani dupli protesti. Na jednoj strani predstavnici udruženja „Za Nemačku“, na drugoj, funkcioneri i pristalice stranaka Levice i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). Policija je obezbeđivala region sa 300 policajaca. Protestima je prisustvovalo samo nekoliko stanovnika naselja.

Strah od eskalacije

Jedna žena u Helendorfu sa poljskim akcentom strahuje da bi situacija za strance mogla da postane još teža: „Ako imaš akcenat, desničari odmah misle da si izbeglica i napadaju“. Jedan pristalica organizacije „Za Nemačku“ koji insistira da nije desni esktremista, slaže se s njom: „Moja komšinica je rođena u Nemačkoj, ali otac joj je iz Afrike. Pre nekoliko dana je isprebijana samo zato što ima tamnu boju kože.“

Diskusija širom Nemačke

Političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Volfgang Bozbah, zahteva krizni sastanak Saveza, pokrajina i opština. Osim toga, zalaže se za povećanje broja osoblja i veću pomoć za opštine. Zabrinutost stanovnika berlinskog naselja mora biti ozbiljno shvaćena, opominje Bozbah. Takođe, kaže, ne bi trebalo donositi preuranjene odluke o tome da se prazne škole tokom raspusta, i bolnice, koriste kao centri za izbeglice.

Biskup evangelističke crkve Berlina Markus Drege pozvao je preko medija na uspostavljanje kontakata i razgovor sa zabrinutim stanovnicima. Pokazalo se, rekao je, da su „svuda gde su izbeglice bile dobrodošle, gde su mogle da ispričaju svoju priču – iskustva bila pozitivna“.

Autori: Kaj-Aleksander Šolc / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković