Prvi put za kormilom
16. oktobar 2017.
Bugarska će s početkom sledeće godine preuzeti predsedavanje EU u delikatnom trenutku: pregovori o Bregzitu ući će u vrelu fazu, diskusije o zajedničkoj izbegličkoj politici neće prestati, priprema sedmogodišnjeg finansijskog okvira za period od 2020. godine – to su samo tri velika gradilišta. Pri tom su pripreme u Sofiji u zakašnjenju: zbog Bregzita bugarska preuzima predsedavanje šest meseci ranije, a na pola godine pripreme su odložili i izbori održani početkom godine.
Zabrinutost Evropske komisije je razumljiva. Nije isključeno ni da Bojko Borisov i njegova vlada dobiju ukor. Jer u Bugarskoj je diskusija o predsedavanju EU fokusirana na drugorazredne teme, poput logističkih priprema, dok zapadni posmatrači dižu uzbunu.
Daniel Kadik, u nemačkoj fondaciji „Fridrih Nauman“ zadužen za jugoistočnu Evropu, piše: „Korupcija, loš menadžment, odliv mozgova, najsiromašnija zemlja Evrope. Sve to se najčešće dovodi u vezu sa Bugarskom. Velika šansa da se takav pogled promeni sada leži u predsedavanju EU. Šansa koja će, čini se, propasti. Po prvi put Bugarska bi trebalo da preuzme predsedništvo, ali pripreme za to naveliko kasne. Politika i administracija potvrđuju negativnu sliku koju građani o njima imaju.“
Konsenzus, konkurencija i kohezija
Ministarka regionalnog razvoja Liljana Pavlova, koja je nadležna i za pripremu predsedavanja, ima drugačije mišljenje: „Pripreme se odvijaju kako na najvišem političkom nivou, tako i na nivou 1.500 saradnika i stručnjaka. Svi oni su obučeni, čak i ministri“, kaže Pavlova u intervjuu za DW.
Pavlova navodi i tri centralne tačke bugarskog predsedavanja, koje su poznate kao „tri K“: konsenzus, konkurencija i kohezija. Konsenzus bi trebalo tražiti pre svega u oblasti bezbednosti i migracione politike. Konkurenciju bi trebalo podsticati na jedinstvenom digitalnom tržištu. I na kraju kohezija, odnosno povezanost unutar EU, u smislu prevazilaženja velikih privrednih razlika.
S tim u vezi, Bugarska za vreme svog predsedavanja još jednu temu vidi kao veoma važnu: budućnost Zapadnog Balkana: „Želimo da razvijemo konkretnu viziju i jasan akcioni plan, bez lažnih obećanja, bez lažnih nada, ali sa dobrom perspektivom.“ Integracija Zapadnog Balkana u EU je u interesu Bugarske, dodaje ona. Zemlje Zapadnog Balkana su između Bugarske i zapadne Evrope i važne su za trgovinu, saobraćaj i bezbednost Bugarske.
Da li bi predsedavanje EU više trebalo da se fokusira na nacionalne ili na interese čitave Evrope – na to pitanje, koje i u Briselu mnogi postavljaju, ministarka nije dala jasan odgovor.
Drugi problem je vlada u kojoj sede i ultranacionalisti, kaže Daniel Kadik: „Dokazani ksenofobi, nacionalisti i protekcionisti biće predsednici različitih saveta. Vicepremijer Valeri Simeonov tako uopšte ne krije svoju mržnju prema manjinama, kada za Rome javno kaže da su divlji majmuni.“
„Bogatstvo bugarskog jezika“
To što su neki bugarski ministri – koji će u prvoj polovini sledeće godine doći na čelo pojedinih saveta – daleko udaljeni od evropskih vrednosti, moglo bi zaista da izazove napetosti, posebno kada se radi o osetljivim temama poput migracije. „Što se tiče pokušaja diskreditacije koalicionog partnera ili ministara, moram da kažem da su oni jako dobro pripremljeni i rade profesionalno i proevropski“, odgovara Pavlova.
Pristup Bugarske Šengenu i evrozoni su dve druge teme koje Sofija za vreme svog predsedavanja želi da uvrsti na dnevni red. Poznavaoci prilika ocenjuju da je pristup Šengenu siguran, ali ne i evrozoni. Bugarska doduše može da predstavi dobre privredne rezultate, ali u monetarnoj uniji nema preveliku podršku.