Prvo pitaju koliko je u školi romske dece
10. septembar 2011.Od 480 učenika, 80 odsto čine Romi, pa se tako, umesto zajedništva, na delu sprovodi segregacija romske dece, kojoj najveći problem predstavlja nepoznavanje srpskog jezika, jezika zemlje u kojoj su rođeni i žive.
Od 24 odeljenja, u 11 su samo deca romske nacionalne zajednice. Ostala odeljenja su mešovita. Po prvi put ove jeseni u prvi razred nije upisano ni jedno srpsko dete. Goran Filipović, direktor škole Petar Tasić, koja se nalazi stotinak metara od romskog naselja u leskovačkom kvartu Podvorce, krivi Zakon o školstvu, ali i roditelje Srbe.
„Kada je došlo do toga da roditelj može da bira u koju će školu da upiše svoje dete, od tog trenutka dolazi do osipanja dece srpske nacionalnosti, zapravo zbog stereotipnog mišljenja roditelja većinske populacije o romskoj populaciji. Roditelji ne pitaju koji će učitelj da uči decu, nego koliko će dece romske nacionalnosti poći u prvi razred“, objašnjava Filipović.
Izolacija romske dece
Istine radi, odliv srpske dece iz škole „Petar Tasić“ počeo je još u vreme važenja odredbe o rejonalizaciji, tako što su roditelji menjali adrese stanovanja neposredno pre upisa u školu.
„Dešava se da učenici koji žive preko puta škole ili u čak u blizini školskog dvorišta odlaze u okolne škole koje su udaljene 500 do 100 i više metara“, naglašava direktor škole.
Rezultat ovakve situacije je potpuna izolacija romske dece, od kojih mnoga ne znaju ni jednu srpsku reč. I njima i prosvetnim radnicima pomoć pruža jedan romski asistent, što je nedovoljno, pa su učitelji primorani da neke romske reči uče od svojih đaka.
„Naučila sam reči: kundre, to znači cipela, beštele, znači sedi dole, avakari, dođi ovamo. Uglavnom razumem, ali ne govorim romski jezik. Ali, ovo je škola gde se deca školuju na srpskom jeziku i oni treba da nauče srpski jezik“, priča učiteljica Snežana Živković.
Predstoje konsultacije
Lidija Nešić, iz odseka Ministarstva prosvete u Leskovcu, zadužena i za problematiku u obrazovanju Roma, kaže da predstoje sastanci tog ministarstva sa lokalnom samoupravom i direktorima drugih škola, ali da ne očekuje velike izmene.
„Da se, možda, ipak, malo više vodi računa o rejonalizaciji, koju je napravila Skupština opštine, da škola „Petar Tasić“ ponudi neke atraktivnije programe kako bi privukla decu“, nabraja Lidija Nešić.
Direktor Filipović, pak, tvrdi, da je nastava u školi „Petar Tasić“ davno modernizovana, sa dve multimedijalne i jednom ekološkom učionicom, da se drže pripremne nastave i produženi boravak, gde se deci deli hrana, obuća i odeća, ali i dopunjuje znanje. Uprkos tome, dodaje, škola je zaboravljena i od države i od grada.
Autor: Milica Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon