Puko preživljavanje neprofitnih medija
28. mart 2019.
Odnos prema neprofitnim medijima ili tzv. medijima zajednice, najistaknutiji je deo državne medijske politike u mandatu aktuelne hrvatske vlade. I to prvenstveno zbog činjenice da Ministarstvo kulture već dve i po godine bezrazložno zadržava već izdvojenih 30,6 miliona kuna za neprofitne medije iz Evropskog socijalnog fonda (ESF). Jedan razlog za to ipak može da se locira: nadležna ministarka Nina Obuljen Koržinek smatra, sudeći prema više njenih izjava, da se naspram tih medija zapostavljaju oni veći, komercijalni, privatni mediji.
Ta teza je već niz puta u javnosti pobijana statistikom koja pokazuje da je u 2015. godini – poslednjoj s javnim subvencijama za neprofitne medije – za njih bilo odvojeno oko pet miliona kuna, a za komercijalne, kroz razne olakšice i podsticaje, više od 160 miliona.
Evropska unija, međutim, sve izrazitije prepoznaje značaj neprofitnih medija. Oni, naime, obezbeđuju višu meru pluralizma i zalaganje za univerzalne društvene vrednosti. Naročito otkako su, s 21. vekom, komercijalni mediji, pa i oni u javnom vlasništvu, poslovno ugroženi prelivanjem zarade od oglasa prema globalnim internet-gigantima kao što su Gugl ili Fejsbuk.
Društveni korektiv
Medijska nezavisnost velikih, komercijalnih televizija, novina i portala od ekonomskih i političkih centara moći pokazuje se otada kao sve krhkija. Neprofitni mediji u Evropi služe dakle kao društveni korektiv u informisanju i edukovanju javnosti. Neopterećeni su tržišnim diktatom, ali to podrazumijeva i neophodnost javnog subvencionisanja što u Hrvatskoj izostaje.
Zbog toga je i Judit Purkarthofer, predsednica Evropskog foruma medija zajednice, krajem prošlog meseca uputila pismo ministarki Obuljen Koržinek, u kome izražava svoju zabrinutost.
„U akademskim raspravama i javnim politikama sve češće se traže alternative dominantnim, mejunstrim-medijima koji su u pravilu vertikalno organizovane, profesionalne, komercijalne organizacije“, ukazuje za DW Helena Popović s Fakulteta političkih nauka u Zagrebu. „Umesto profitno orijentisanih medija koji informaciju tretiraju kao robu, nastoji se da se osmisle modeli koji bi omogućili medijsku proizvodnju usmerenu ka javnom interesu. To u širem smislu uključuje razvoj participativne demokratije, emancipaciju građanki i građana, pravedniju distribuciju društvenih resursa, održivu ekonomiju, održivi rast, itd.“
Helena Popović smatra da je nelogično to što ministarka Obuljen Koržinek stopira distribuciju sredstava iz ESF: „Jer, ona u javnim nastupima deklarativno zagovara demokratiju i slobodu, socijalnu uključenost, kvalitetno novinarstvo i komunikaciju otvorenu za kritiku i satiru – dakle, baš vrednosti koje zagovaraju i neprofitni mediji zajednice.“ S druge strane, naša sagovornica ocenjuje da su pokušaji da se sredstva preusmere i na privatne komercijalne medije, u suprotnosti s karakterom samog fonda.
Zatiranje pluralizma mišljenja
„Stalno odlaganje raspisivanja konkursa za ta sredstva stoga može se tumačiti jedino kao namerno sabotiranje tih medija i pogodovanje privatnima, komercijalnim. O razlozima možemo da nagađamo, ali najgore bi bilo da se radi o ideološkim razmimoilaženjima koja imaju sasvim konkretnu ekonomsku dimenziju, što bi ujedno značilo da ministarka zapravo ne veruje u one vrednosti koje deklarativno zagovara u medijskim istupima“, zaključuje Helena Popović, uz napomenu da se tako zatire pluralizam mišljenja i onemogućava delovanje medija drugačije vlasničke strukture od one koja je dominantna.
Porazgovarali smo zatim i s Lelom Vujanić koja je, kao nestranački kdar, bila voditeljka odeljenja Ministarstva kulture zaduženog za medije, pre nego što je vlast u Hrvatskoj ponovo preuzeo HDZ sa svojim koalicionim partnerima. HDZ je tada preuzeo i spomenuti već pripremljeni projekat prvog EU-sufinansiranja hrvatskih neprofitnih medija.
Vujanić se ovom prilikom najpre prisetila da su se neprofitni mediji u Hrvatskoj do tada uspešno razvijali kroz tri godine lagano rastućeg subvencioniranja. To se odražavalo u broju zapošljavanih novinara i spoljnih saradnika, u povećavanju izbora zastupljenih tema, kao i broja čitalaca. „Tako su uspeli da se nametnu kao važan korektiv kompletnog medijskog polja, uspevši da promene narativ o različitim društveno relevantnim temama, a ponegde su svojim istraživačkim tekstovima počeli da predstavljaju i realnu pretnju postojećem političkom i užem medijskom stanju“, kaže Lela Vujanić.
„Ukidanjem podrške ostali su bez sredstava za rad, ponovo su prepušteni volonterskom angažmanu, crowdfunding-kampanjama i povremenom projektnom finansiranju“, dodaje i ona i istovremeno ukazuje da ne sumnja da se radilo o ideološko-političkom obračunu.
Neprofitni mediji su se pritom evidentno zamerali i raznim nosiocima prethodne vlasti, pa je razvoj sistema javnog finansiranja brzo počeo da se ističe kao prilično neobičan eksces. Ali, bez obzira na sve učestalije pokušaje da to zatim sama nekako i suzbije, vlasti SDP i HNS ponestalo je vremena.
Nova rešenja za staru medijsku politiku?
Novi izborni pobednici napravili su drastičan rez, a novi sistemi podrške nisu osmišljeni. Nije donesena nova medijska politika koja bi pružila stvarnu podršku i regulaciju sektoru. Neprofitni mediji zato se gase ili stagniraju kada je reč o količini sadržaja i angažovanju novinara. „Funkcionalnih oaza kritičkog novinarskog i medijskog rada ostalo je veoma malo. Ohrabruju nedavni protesti novinarki i novinara, kao i kulturnih radnica i radnika, koji se u jednom delu svojih zahteva zapravo preklapaju i nadopunjuju“, kaže Lela Vujanić.
Te i slične kritike Ministarstvo kulture opovrgava, demantujući svoju pristranost prema uticajnim komercijalnim medijima. Izostanak distribucije sredstava opravdavan je zaključkom da novac nije propao, već da sme da se isplati sve do kraja 2023. godine. Nedavne najave iz Ministarstva govore o novom rešenju: polovina iznosa pustiće se u opticaj ove godine, a preostalih oko 15 miliona nakon donošenja određenih medijsko-zakonskih izmena.
Nije rečeno u kakvoj će to vezi biti sa sredstvima ESF, niti je precizirano o kakvim će uopšte legislativnim intervencijama biti reč. No ionako je još uvek manje poznato koliko će neprofitnih medija živo dočekati tu političku milost koja je trebalo da bude samo redovna obaveza vlasti prema javnom interesu.