Pusi rajot – pankerke su odrasle
5. decembar 2014.Ipak se još nije slegla prašina koju su tri mlade žene podigle kada su februara 2012. ušle u Hram Hrista Spasitelja u Moskvi i održale ono što su same nazvale „feminističkom pank-molitvom“. Udarni stih ove pesme bio je: „Device Marijo, majko Božija, oteraj Putina“. Za dve od tri aktivistkinje – Nadeždu Tolokonikovu i Mariju Aljohinu – događaj iz crkve značio je i kartu za zatvor veoma sličan gulagu. Njih dve su puštene prošlog decembra i od tada pokušavaju da ostanu u centru pažnje svojim kritikama aktuelne ruske vlasti.
Spektar njihovog delanja je, međutim, odavno širi od kritike Vladimira Putina. Tako su se zalagale za humane uslove u zatvorima, održale govor u Evropskom parlamentu i foto-sesiju u studiju jednog holandskog fotografa-amatera. Taj čovek, Bert Fervelius, inače građevinski preduzetnik, kaže da fotografiše gole žene „iz ljubavi prema njihovoj lepoti i snazi“. Nadežda i Marija ipak nisu htele da se razgolite, umesto toga je u studiju inscenirana svakodnevica ruskih kažnjeničkih logora.
Poznate u svetu…
Dve dame više ne nose šarene hulahopke, ali na Zapadu i dalje uživaju maltene status rok-zvezda, bez obzira što njihovi muzički kvaliteti nikada i nisu bili u prvom planu. Upravo su letele iz Londona u Njujork. U glavnom gradu Britanije koji, zbog ogromnog broja Rusa mnogi zovu Londongrad, njih dve su stigle da budu svuda. Brojni intervjui za radio, televiziju i novine (u kojima su tvrdile da ih ruske tajne službe neprestano prisluškuju), ali i govor pred parlamentarcima kao i sastanak sa Džulijanom Asanžom u ekvadorskoj ambasadi. Drugde, je li, Asanž ne može ni da ode.
Osnivač Vikiliksa je pozvao Tolokonikovu i Aljehinu da zajedno sa slovenačkim filozofom Slavojem Žižekom budu u nadzornom odboru fondacije Karidž (Courage – hrabrost, kuraž) koja bi trebalo da obezbedi novac za pravnu podršku zviždačima širom sveta. Naravno i Edvardu Snoudenu. „Iako je Snouden pod Putinovom zaštitom, on je svakako jedan od nas“, napisala je Aljohina posle posete Asanžu. Ruske disidentkinje inače, uprkos gustom rasporedu, stižu da redovno izveste građanstvo putem Fejsbuka.
…nečujne kod kuće
Nevolja je, međutim, što ih u Rusiji čuje sve manji krug kritički ili opoziciono nastrojenih ljudi. Do ostalih dopiru teško ili nikako. Grupa Pusi rajot (Pussy Riot), koja je zapravo labavi skup desetak žena i muškaraca, poslednji put je nastupila ovog februara tokom Zimskih igara u Sočiju. Pokušali su da snime spot za svoju novu pesmu u kojoj napadaju Putina ironijom, ali to je neslavno završilo. Lako prepoznati, članovi grupe – a među njima Nadežda i Marija – bili su brutalno napadnuti od strane obezbeđenja u kozačkim uniformama. I to bičevima.
Nije to jedino što je odgovorilo dve mlade žene od pitoresknih kritika u pank koloritu. „S obzirom na ono što se dešava u Ukrajini, naši polit-performansi više nisu primereni“, rekla je Nadežda Tolokonikova ruskom televizijskom kanalu Dožd, koji se emituje samo putem interneta. Taj kanal jedan je od retkih ruskih medija kojem aktivistkinje imaju pristup. Tolokonikova je dodala da politička akcija mora da promeni formu.
Cilj na dugom štapu
Reflektori međunarodne popularnosti upereni su na ove dve žene i ta svetlost pruža određenu zaštitu. Međutim, njih dve se ne osećaju do kraja sigurno. Prenose da ih stalno prisluškuju, nadgledaju, prate, da u svojoj blizini viđaju muškarce koji drže mobilne telefone na uhu iako ništa ne pričaju. Njihov cilj ostaje odlazak Putina sa vlasti. Cilj veoma dalek, reklo bi se na osnovu podrške koju trenutno uživa ruski predsednik.
Za sada će Nadežda Tolokonikova i Marija Aljohina morati da se zadovolje nagradom za političku misao Hana Arent koju dodeljuju fondacija Hajnrih Bel i grad Bremen. Iz žirija za DW kažu da dve Ruskinje nisu nagrađene zbog članstva u Pusi rajotu, već prevashodno zbog svog angažmana za žene u zatvorima, da one nisu samo „aktivne umetnice“ nego i „borkinje za ljudska prava“. Nagrada i 10.000 evra dodeljuju se u petak – ali Tolokonikova i Aljohina neće lično prisustvovati.